19. September 2018

Azerbejdžanci žale za žrtvama tragedije u Hodžaliju

Ratovi donose mnoga stradanja i tragedije narodima, običnim ljudima, koji su nasilno uvučeni u njih. Isto se dogodilo i sa Azerbejdžancima kada je izbio jermensko-azerbejdžanski sukob krajem 1980-ih godina, koji je već krajem 1991. godine prešao u fazu aktivnih ratnih dejstava.


Dvadeset šestog februara  Azerbejdžanci u celom svetu obeležavaju 25. godišnjicu tragedije koja se dogodila u gradu Hodžali. Događaji u tom azerbejdžanskom gradu karakterišu se kao najveće i najsurovije krvoproliće za vreme jermensko-azerbejdžanskog sukoba. Pre rata Hodžali je bio mali grad sa azerbejdžanskim stanovništvom koji se prostirao na 940 kvadratnih metara u nagornokarabaškom regionu Azerbejdžana. Naracija u prošlom vremenu o tom naseljenom mestu ima veze sa činjenicom da je posle njegovog zauzimanja 1992. godine grad bio uništen i prestao da postoji.


Pre početka aktivnih ratnih dejstava između Jermenije i Azerbejdžana u Hodžaliju je živelo oko 7000 Azerbejdžanaca. Počev od novembra 1991. godine, grad se nalazio pod opsadom oružanih snaga Jermenije i jedini vid veze između Hodžalija i ostatka Azerbejdžana bio je vazdušni saobraćaj helikopterima.


Jedan deo stanovnika grada je do tada uspeo da napusti grad. Ali nakon što je nad drugim azerbejdžanskim gradom Šuša, u januaru 1992. godine bio oboren civilni helikopter i usled toga poginulo više od 40 civila, u Hodžali su prestali da lete i helikopteri. Od januara 1992. godine u gradu više nije bilo ni struje. Neposredno pre napada, stanovništvo grada brojalo je 2500 ljudi.


Masivno granatiranje i zauzimanje grada teškom vojnom opremom desilo se u noći između 25. i 26. februara 1992. godine. Prema zvaničnim podacima azerbejdžanskih vlasti, kao rezultat napada na Hodžali surovo je ubijeno 613 civila iz Hodžalija, među kojima je bilo 106 žena, 63 maloletna deteta i 70 staraca. Zarobljeno je 1275 ljudi. Sudbina 150 ljudi, među kojima je bilo 68 žena i 26 dece, nepoznata je do danas. Četiri stotine osamdeset sedam osoba iz redova civilnog stanovništva postali su invalidi posle zadobijanja ozbiljnih povreda.


Stanovnici Hodžalija nisu ginuli samo za vreme napada na grad, već i kada su ga napuštali sa nadom da stignu do centra regiona, obližnjeg azerbejdžanskog grada Agdam (sada okupiranog i u potpunosti razrušenog) i nalazili se na udaru vatre sa lokacija koje su kontrolisali jermenski vojnici. Ove činjenice su potom potvrdili različiti izvori, uključujući izveštaje američke organizacije za zaštitu prava „Human Rights Watch“ ili nevladine organizacije „Memorijal“ koja je osnovana u Rusiji.


Tih dana, zahvaljujući radu stranih novinara, snimci i foto reportaže o ubijenim Azerbejdžancima iz Hodžalija obišli su ceo svet. Na primer, 28. februara 1992. godine američki novinar Tomas Golc je izveštavao za „Washington Post“ iz grada Agdama u Azerbejdžanu da su gradske bolnice pune izbeglica. Prema rečima svedoka koje je intervjuisao novinar, za vreme napada na Hodžali poginule su stotine ljudi. Među sedmoro poginulih koje je Golc video u bolnici, bilo je dvoje dece i tri žene. Golc je istakao da je jedna od poginulih bila upucana, očigledno iz neposredne blizine, a mnoge izbeglice, prema njegovim rečima, imale mnogobrojne ubodne rane.


Osim toga, izveštači „The Times“, „The New York Times“, „Time“, „The Independent“ takođe su sa užasom opisivali zverstva nad civilnim stanovnicima Hodžalija 1992. godine.
Mnoge dokumentovane činjenice jasno pokazuju da su tokom okupacije Hodžalija bile prekršene norme međunarodnog humanitarnog prava i počinjeni zločini protiv čovečnosti. I nije slučajno da su, pored mnogih izveštaja medija i nevladinih organizacija, zakonodavni organi zemalja, kao što su Češka, Rumunija, Meksiko, Kolumbija, Peru, Gvatemala, Sudan, Džibuti, Pakistan i niz država SAD usvojili dokumenta koja osuđuju zločine počinjene nad civilnim stanovništvom u Hodžaliju.


Sa okupacijom Hodžalija, a potom i grada Šuša, u maju iste godine, bližila se kraju sistematska operacija etničkog čišćenja Azerbejdžanaca iz nagornokarabaškog regiona Azerbejdžana.
Ukoliko se osvrnemo na relativno skoriju istoriju, treba konstatovati da je sovjetsko rukovodstvo moglo da potisne separatiste koji su još 1980-ih godina pokušavali da otcepe Nagorno Karabah od Azerbejdžana da je zauzelo principijelan stav.


Nažalost, sovjetsko rukovodstvo nije izašlo na kraj sa problemom. To je zapalilo kobni fitilj na buretu baruta, čija je eksplozija, sa druge strane, dovela do konačnog raspada SSSR. Danas se data okolnost ne spominje tako često, i zato treba podsetiti da je domino efekat počeo od karabaških događaja. Kao lančana reakcija „karabaškog pitanja“ mogu se razmatrati i drugi nerešeni sukobi na post-sovjetskim prostorima, kao i situacija sa Kosovom i Metohijom. Nama, Srbima, želeli su da oduzmu naše srce – Kosovo. Azerbejdžanu pokušavaju da iščupaju njegovu dušu – Karabah. A Hodžali za Azerbejdžance predstavlja delić duše Karabaha.

 

Danijela Mitrović

foto: justiceforkhojaly.org

Povezane teme

Tesla kao jasnovidac... Sasvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono što bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsiholoska, odnosno izmenjena stanja sves...

Azerbejdžan se seća žrtava genocida u Hodžaliju... Istorija čovečanstva bila je svedok užasnih zločina nad nedužnim civilima posle 1900-ih godina. Masovno i namerno ubijanje Jevreja od strane nacističke Nemač...

UG "KO NAM TRUJE DECU" zvanično se obratilo Ministarstvu prosvete zbog spornih Obrazovnih paketa... Udruženje građana  „KO NAM TRUJE DECU“ koje broji preko 50 000 članova, danas se obratilo Ministarstvu prosvete Republike Srbije zbog spornih &...

KAKO ODABRATI ŠMINKU ZA VENČANJE... Ovo je doba godine kada se najčešće održavaju venčanja a taj dan je poseban u životu svake osobe. Ipak, čini se da ženska populacija ima mnogo viš...

Pod formom demokratije, izjednačene su prave i nikakve vrednosti... Dragan Lakićević je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, tumač i priređivač književnosti. Prevođen je na ruski, grčki, engleski, nemački, švedski, hola...

Više iz ove kategorije « Narkomanija Etika »
decembar 22 2016

Živeti svoju svrhu

Postoji urbana legenda koja kaže da negde tamo postoji zemlja u kojoj svi žive svoju…
mart 29 2018

Svetski dan poezije obeležen u Istanbulu u znaku multikulturalnosti i prijateljstva

Poezija živi i tiho i nenametljivo zauzima svoje mesto u svetu, iako joj on nije…
septembar 16 2016

Svi razlozi zbog kojih treba jesti jagode

Aromatični crveni plodovi obiluju vitaminom C, folnom i amino-kiselinom, pa snižavaju holesterol i smanjuju rizik…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg

Umetnost stvarana od talenta i kanapa

U iščekivanju predstavljanja novih umetničkih ostvarenja slikarke Milanke Petrović. Postojanje umetnosti potvrđuje da je čovek ontološki projektovan ka višim duhovnim sferama, da nužno traga za njima, da je tvoritelj, da nije…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević