12. November 2019

Azerbejdžanci žale za žrtvama tragedije u Hodžaliju

Ratovi donose mnoga stradanja i tragedije narodima, običnim ljudima, koji su nasilno uvučeni u njih. Isto se dogodilo i sa Azerbejdžancima kada je izbio jermensko-azerbejdžanski sukob krajem 1980-ih godina, koji je već krajem 1991. godine prešao u fazu aktivnih ratnih dejstava.


Dvadeset šestog februara  Azerbejdžanci u celom svetu obeležavaju 25. godišnjicu tragedije koja se dogodila u gradu Hodžali. Događaji u tom azerbejdžanskom gradu karakterišu se kao najveće i najsurovije krvoproliće za vreme jermensko-azerbejdžanskog sukoba. Pre rata Hodžali je bio mali grad sa azerbejdžanskim stanovništvom koji se prostirao na 940 kvadratnih metara u nagornokarabaškom regionu Azerbejdžana. Naracija u prošlom vremenu o tom naseljenom mestu ima veze sa činjenicom da je posle njegovog zauzimanja 1992. godine grad bio uništen i prestao da postoji.


Pre početka aktivnih ratnih dejstava između Jermenije i Azerbejdžana u Hodžaliju je živelo oko 7000 Azerbejdžanaca. Počev od novembra 1991. godine, grad se nalazio pod opsadom oružanih snaga Jermenije i jedini vid veze između Hodžalija i ostatka Azerbejdžana bio je vazdušni saobraćaj helikopterima.


Jedan deo stanovnika grada je do tada uspeo da napusti grad. Ali nakon što je nad drugim azerbejdžanskim gradom Šuša, u januaru 1992. godine bio oboren civilni helikopter i usled toga poginulo više od 40 civila, u Hodžali su prestali da lete i helikopteri. Od januara 1992. godine u gradu više nije bilo ni struje. Neposredno pre napada, stanovništvo grada brojalo je 2500 ljudi.


Masivno granatiranje i zauzimanje grada teškom vojnom opremom desilo se u noći između 25. i 26. februara 1992. godine. Prema zvaničnim podacima azerbejdžanskih vlasti, kao rezultat napada na Hodžali surovo je ubijeno 613 civila iz Hodžalija, među kojima je bilo 106 žena, 63 maloletna deteta i 70 staraca. Zarobljeno je 1275 ljudi. Sudbina 150 ljudi, među kojima je bilo 68 žena i 26 dece, nepoznata je do danas. Četiri stotine osamdeset sedam osoba iz redova civilnog stanovništva postali su invalidi posle zadobijanja ozbiljnih povreda.


Stanovnici Hodžalija nisu ginuli samo za vreme napada na grad, već i kada su ga napuštali sa nadom da stignu do centra regiona, obližnjeg azerbejdžanskog grada Agdam (sada okupiranog i u potpunosti razrušenog) i nalazili se na udaru vatre sa lokacija koje su kontrolisali jermenski vojnici. Ove činjenice su potom potvrdili različiti izvori, uključujući izveštaje američke organizacije za zaštitu prava „Human Rights Watch“ ili nevladine organizacije „Memorijal“ koja je osnovana u Rusiji.


Tih dana, zahvaljujući radu stranih novinara, snimci i foto reportaže o ubijenim Azerbejdžancima iz Hodžalija obišli su ceo svet. Na primer, 28. februara 1992. godine američki novinar Tomas Golc je izveštavao za „Washington Post“ iz grada Agdama u Azerbejdžanu da su gradske bolnice pune izbeglica. Prema rečima svedoka koje je intervjuisao novinar, za vreme napada na Hodžali poginule su stotine ljudi. Među sedmoro poginulih koje je Golc video u bolnici, bilo je dvoje dece i tri žene. Golc je istakao da je jedna od poginulih bila upucana, očigledno iz neposredne blizine, a mnoge izbeglice, prema njegovim rečima, imale mnogobrojne ubodne rane.


Osim toga, izveštači „The Times“, „The New York Times“, „Time“, „The Independent“ takođe su sa užasom opisivali zverstva nad civilnim stanovnicima Hodžalija 1992. godine.
Mnoge dokumentovane činjenice jasno pokazuju da su tokom okupacije Hodžalija bile prekršene norme međunarodnog humanitarnog prava i počinjeni zločini protiv čovečnosti. I nije slučajno da su, pored mnogih izveštaja medija i nevladinih organizacija, zakonodavni organi zemalja, kao što su Češka, Rumunija, Meksiko, Kolumbija, Peru, Gvatemala, Sudan, Džibuti, Pakistan i niz država SAD usvojili dokumenta koja osuđuju zločine počinjene nad civilnim stanovništvom u Hodžaliju.


Sa okupacijom Hodžalija, a potom i grada Šuša, u maju iste godine, bližila se kraju sistematska operacija etničkog čišćenja Azerbejdžanaca iz nagornokarabaškog regiona Azerbejdžana.
Ukoliko se osvrnemo na relativno skoriju istoriju, treba konstatovati da je sovjetsko rukovodstvo moglo da potisne separatiste koji su još 1980-ih godina pokušavali da otcepe Nagorno Karabah od Azerbejdžana da je zauzelo principijelan stav.


Nažalost, sovjetsko rukovodstvo nije izašlo na kraj sa problemom. To je zapalilo kobni fitilj na buretu baruta, čija je eksplozija, sa druge strane, dovela do konačnog raspada SSSR. Danas se data okolnost ne spominje tako često, i zato treba podsetiti da je domino efekat počeo od karabaških događaja. Kao lančana reakcija „karabaškog pitanja“ mogu se razmatrati i drugi nerešeni sukobi na post-sovjetskim prostorima, kao i situacija sa Kosovom i Metohijom. Nama, Srbima, želeli su da oduzmu naše srce – Kosovo. Azerbejdžanu pokušavaju da iščupaju njegovu dušu – Karabah. A Hodžali za Azerbejdžance predstavlja delić duše Karabaha.

 

Danijela Mitrović

foto: justiceforkhojaly.org

Povezane teme

U svakom trenutku možete odabrati da krenete ispočetka... Vi u svakom trenutku možete odabrati krenuti ispočetka. Ako ste uradili nešto što vam se ne sviđa i ako takvi ne želite biti, oprostite sebi, a...

Pod formom demokratije, izjednačene su prave i nikakve vrednosti... Dragan Lakićević je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, tumač i priređivač književnosti. Prevođen je na ruski, grčki, engleski, nemački, švedski, hola...

Poezija kao antiratni stav. Ne rat/zagrlimo mir!... Vreme solsticija je pravi trenutak da se čuje glas razuma i poezije koja poziva na mir i solidarnost među ljudima sveta. 21. jun  izabran je od strane S...

Hroničar topličkog kraja... Ljubica Stevanović je književnik koji na maestarlan način spaja prošlost i sadašnjost, pokazujući dobre i loše strane i jednog i drugog pos...

Azerbejdžan se priseća masovnih civilnih žrtava u gradu Hodžali... Zbog stradanja nevinih stanovnika grada Hodžali, u noći između 25. i 26. februara 1992. godine, Azerbejdžan je proglasio 26. februar datumom od velike državne v...

Više iz ove kategorije « Narkomanija Etika »
februar 25 2018

Najmanjim otporom protiv anksioznosti i depresije

Anksioznost i depresiju, nemedicinski, ali iskustveno, karakterišem kao bolest misli, i to, najčešće, nevoljnih, ali,…
septembar 20 2016

Rusi izvode stari Bajagin hit "Verujem, ne verujem"

Veliki hit Bajage i Instruktora "Verujem, ne verujem" neočekivano je dobio verziju na ruskom jeziku…
decembar 14 2017

Nova sezona gripa i prehlada i stare greške

Kao što znate, u sezoni smo gripa i prehlada. Svake sezone isto pitanje i iste…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg

Strast kao agens stvaralaštva

Mina Radović (1988) završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Konzervacija i restauracija slike, kod profesora Stanka Zečevića.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević