16. November 2018

dr Eldar Hasanov dr Eldar Hasanov

Narkomanija

Narkomanija je jedna od najstrašnijih nesreća savremenog sveta. Često je nazivaju „bela smrt“. Narkomanija je po poreklu grčka reč, nastala od reči „narko“, što znači ukočiti, opiti, i reči „manija“, koja znači psihičko rastrojstvo.

Narkomanija je nesreća ne samo savremene epohe ili nekoliko poslednjih vekova, već seže daleko u prošlost. Podaci o opojnim supstancama se često sreću u delima grčkih, rimskih i arapskih naučnika i lekara.

                Glavni principi koje su usvojile međunarodne organizacije preporučuju da treba biti krajnje pažljiv i osetljiv u borbi sa narkomanijom. To znači da borba sa ilegalnom trgovinom narkoticima treba da bude veoma surova i nemilosrdna. Neprofesionalan odnos prema licima koja pate od narkomanije, a posebno prema legalizaciji prodaje narkotika, ni na kakav način ne može da reši dati problem, već naprotiv, dovodi do toga da se broj ljudi koji upotrebljavaju narkotike postepeno povećava. Koji rezultat daje usvajanje zahtevnih mera protiv njih i izolacija takvih ljudi od društva? U svakom slučaju, spasavanje od zavisnosti od narkotika je najvažnije pitanje današnjice, a snaga države i društva treba da radi u tom pravcu.

                U raznim zemljama sveta postoje individualci, grupe, a u većini slučajeva i narko - mafija koja njima upravlja, koje se bave krijumčarenjem narkotika i imaju visok prihod. U nekim zemljama (na primer, u Holandiji), na specijalno određenim mestima kupovina i prodaja, kao i upotreba narkotika, zvanično nisu zabranjene, i zato se, naravno, ne smatraju ilegalnima, to jest, niko ne podleže krivičnoj odgovornosti. A u nizu zemalja pokušaji usmereni ka sprečavanju takvih delatnosti, nažalost, ne čine ozbiljnu prepreku uništavanju ljudskih života nesrećom narkomanije.

                Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, danas broj lica koji pate od te strašne bolesti dostiže 250 miliona. Od njih 47 miliona čine lica iz latinoameričkih zemalja. Samo u Meksiku je broj narkomana prešao milion i dvesta hiljada. Ni situacija u ZND i zemljama Azije, gde broj lica koja pate od narkomanije prelazi 26 miliona se, takođe, ne može smatrati zadovoljavajućom. Prema proceni Kancelarije UN za borbu protiv narkotika i kriminala, opšte stanje u vezi sa upotrebom narkotika tokom proteklih pet godina ostaje nepromenjeno.

Kao stručnjak, koji se dugo godina bavi naučnim istraživanjima, i takođe vodi praktičnu borbu u datoj oblasti, ne slažem se sa pokazateljima UN za proteklih pet godina i više puta sam se izjašnjavao po tom pitanju. Oni zapravo ne oslikavaju realno stanje. Stručnjacima koji duboko istražuju te probleme je dobro poznato da prepreku u borbi protiv narkomanije predstavlja velika latentnost koja vlada u njenoj identifikaciji. Upravo zato se brojke ne poklapaju sa realnošću. Sa žaljenjem moram da istaknem i tu činjenicu da u mnogim zemljama preovlađuje i ravnodušan odnos prema ovom problemu koji je ozbiljan i opasan po čovečanstvo. Upravo iz tog razloga se ukazuje da, navodno, distribucija narkotika na godišnjem nivou ne beleži značajan rast.

                Prema podacima koje je distribuirala Radna grupa Državne komisije Republike Azerbejdžan za borbu protiv narkomanije i ilegalne trgovineopojnim drogama, pozivajući se na podatke gorepomenute strukture UN, istaknuto je da se date brojke odnose uglavnom na lica starosti od 15 do 64 godina, kao i na one koji upotrebljavaju narkotike minimum jednom godišnje. Tu se uzima u obzir srednji prosek nemedicinske upotrebe narkotika u svetu.

                Prema statistici UN, narkomanija je najrasprostranjenija među omladinom, a najveću potražnju ima konoplja. Sto četrdeset sedam miliona narkomana preferira upravo upotrebu konoplje, trideset tri miliona preferira stimulanse, trinaest miliona kokain i smolu hašiša, devet miliona heroin, a sedam miliona ekstazi. Najveći broj korisnika se odnosi na starosnu grupu od 18 do 25 godina. Ovaj faktor je aktuelan za sve vrste narkotika. Izuzetak mogu biti Sjedinjene Američke Države, gde ukazana starosna grupa obuhvata lica od 18 do 20 godina. Broj lica koja upotrebljavaju narkotike, a koja su starija od 12 godina čini 12 procenata ukupnog stanovništva SAD. Bilo bi umesno istaći da se, prema izveštaju UN za 2016. godinu, u SAD i Italiji beleži rast broja lica koja koriste heroin među omladinom u uzrastu od 18 do 25 godina. Takođe, treba istaći da stručnjaci UN procenjuju promet narko -industrije u svetu na 400 milijardi dolara, što čini 8 procenata međunarodne trgovine.

                U globalnim razmerama je najrasprostranjeniji od narkotika bio i ostao kanabis. Ovaj termin objedinjuje u sebi sve vrste narkotika koji spadaju u konoplju – marihuanu, hašiš i druge. Nivo njihove rasprostranjenosti među stanovništvom u celom svetu je danas porastao sa 2,6 na 5 procenata. Drugo mesto u tom nizu zauzimaju narkotici sintetičkog sadržaja, koji pripadaju grupi amfetamina. Istraživanja pokazuju da broj ljudi koji koriste heroin (i supstance, koje imaju isti efekat) u celom svetu iznosi 0,6 - 0,8 procenata. Ukupna količina opojnih supstanci napravljenih od konoplje iznosi oko 13,3 - 66,1 hiljada tona, a supstanci napravljenih od smole hašiša 2,2 - 2,9 hiljada tona.

                Mnogi stručnjaci smatraju da ukidanje zabrana u vezi sa upotrebom narkotika usmerava ljude na upotrebu jačih narkotika. Podržavajući tu tačku gledišta, smatram da će legalizacija kanabisa – derivata i drugih navodno „lakih“ narkotika dovesti do njihove otvorene i još češće upotrebe, a zatim zavisnosti, i, kao posledica toga, traženje jačih „utisaka“ će usmeriti korisnika ka „teškim“ sintetičkim narkoticima, a te zamene svojom moćnom snagom uticaja brže izbacuju organizam iz ravnoteže i još više ubrzavaju umiranje čoveka.

                Zahvaljujući sistemu „ranog upozorenja“ koji je prošle godine ustanovila Evropska Unija, postalo je poznato da se poslednjih godina narko-tržište sveta „obogatilo“ novim opojnim supstancama sa 49 naziva.

                U pojedinim zemljama se neke od takozvanih „zakonskih“ opojnih supstanci smatraju dozvoljenima za bolesne ljude i ljude na samrti. Na primer, u noćnim klubovima Londona postoje specijalne klinike pod nazivom „narko-klubovi“. Prema pisanju lista „Vašington post“, ove godine se u državi Kolorado, SAD, u sferi proizvodnje medicinske marihuane otvorilo 18 hiljada novih radnih mesta, i ljudi su bili uključeni u tu delatnost.

                U Portugalu su počele da se prodaju sintetičke opojne supstance, od kojih se prave medikamenti koji se upotrebljavaju u svrhe lečenja i koje omladina te zemlje nabavlja bez posebnih poteškoća. Bez obzira na napore mnogih političara, država i vlada, nažalost, ti se lekovi mogu nabaviti putem internet sajtova.

                A u Rumuniji je, naprotiv, uvedena zabrana novih opojnih supstanci sa 40 naziva, i ova činjenica ne može da ne raduje. Razlog zabrane, osim niza drugih opasnosti, predstavljalo je to što je distribucija novih narkotika potpomogla oboljevanju od side, kao i drugih infektivnih oboljenja. Treba uzeti u obzir i to da sintetički narkotici imaju jači uticajna ljudski organizam i često su opasniji od mnogih drugih ilegalnih opojnih supstanci.

                Međunarodnoj zajednici je poznato da su kontrola koju ostvaruju civilizovane države pod pokroviteljstvom UN nad proizvodnjom i distribucijom opojnih sredstava i psihotropnih supstanci, kao i niz manifestacija protiv ilegalne trgovine narkoticima, pokazali da je neophodno da se da izveštaj o njima pred međunarodnim organizacijama, i u vezi sa tim su bile usvojene sledeće konvencije:

1.            Jedinstvena Konvencija UN o opojnim drogama 1961. g.;

2.            Jedinstvena Konvencija UN o psihotropnim supstancama 1971. g.;

3.            Jedinstvena Konvencija UN o opojnim drogama i psihotropnim supstancama 1988. g.

Kancelarija UN za borbu protiv narkotika i kriminala koja je preuzela koordinaciju i rukovodstvo nad celokupnom delatnošću u datoj oblasti, daje preporuke Vladama za stvaranje strategija kontrole nad narkoticima, pruža tehničku pomoć organizacijama koje kontrolišu narkotike, održava međunarodne konferencije i obuke, radi kao centar globalnog iskustva i čuvanja banke podataka.

Kako je gore istaknuto, postoje 3 konvencije UN u vezi sa opojnim drogama i psihotropnim supstancama, i ratifikujući ova dokumenta parlamentarci svetskih sila usavršavaju svoje zakonodavstvo. Izmene u strukturi i sastavu opojnih sredstava, povećanje zavisnosti od njih, kao i proširenje ruta ilegalne trgovine opojnim drogama, koji su se dogodili tokom skoro 30 godina od usvajanja poslednje konvencije (to jest Jedinstvene Konvencije UN o opojnim drogama i psihotropnim supstancama 1988. g.) daju potpuno pravo da se govori o tome da nacionalna zakonodavstva i konvencije treba da se usavršavaju i da postoji potreba za novim pristupima u tom pravcu. Tako pokazatelji grafikona upotrebe narkotika u svetu u godišnjem izveštaju UN svedoče o njenom rastu. U cilju smanjenja tih pokazatelja, izuzetno je važna kompleksna borba sa narkomanijom delotvornijim načinima.

Pored toga, proizvodnja novih vrsta narkotika na svetskom tržištu, njihovo regulisanje od strane nacionalnih zakonodavstava, to jest, priznavanje da su one opojne droge, ozbiljno povećanje broja korisnika koji uzimaju jače droge i droge koje brzo deluju (karakter zločina koje su izvršili upravo takvi korisnici droga se odlikuje posebnom surovošću), korišćenje novih ruta za krijumčarenje narkotika, primena novih metoda borbe protiv narkomanije, tačnije narko-biznisa, i, u tom cilju, razrada i usvajanje nove konvencije, uz osvrt na aktuelne strane sve tri prethodne konvencije, postaju jedno od najaktuelnijih i najvažnijih pitanja koja stoje pred UN i njenim zemljama-članicama. Kako bi se postigao rezultat u ovom pravcu, treba preći na mnogo ozbiljniji nivo borbe protiv proizvodnje narkotika i dilera droge. Ova borba treba da se širi na vladinom nivou, i države koje usavršavaju nacionalna zakonodavstva treba da na visokom profesionalnom nivou istražuju tranzitne rute I organizuju najozbiljnije praktične manifestacije o sprečavanju krijumčarenja narkotika.

Treba istaći da situacija nije baš zadovoljavajuća ni u mnogim zemljama koje usvajaju surovije zakone u borbi sa narkomanijom. Na primer, u zemljama Istočne Azije (u Maleziji, Singapuru, Kini, Iranu, itd.) za upotrebu narkotika se primenjuje smrtna kazna. Za šverc i čuvanje narkotika je u Maleziji predviđena smrtna kazna vešanjem. Ovaj zakon je usvojen 1975. godine, a kasnije se njegova primena još više proširila. Tako u tom zakonu nisu predviđene opravdavajuće i olakšavajuće okolnosti, i na smrtnu kaznu se optuženi osuđuju čak i nezavisno od toga čiji su oni državljani. Bez obzira na toliko surovo krivično zakonodavstvo, zvanična statistika potvrđuje konstantan rast broja korisnika narkotika u toj zemlji. Hteli ili ne hteli, na pamet pada poznata izreka:“Najslađe je zabranjeno voće“.

Pored manifestacija koje organizuju organi za sprovođenje zakona, u prvi plan treba da pređe oslobađanje narkomana od te zavisnosti, dalji koraci u vezi sa njihovom rehabilitacijom, prosvećenjem i propagandom protiv narkomanije.

U borbi sa narkomanijom posebno su značajni i faktori kao što je pouzdano čuvanje anonimnosti analiza, lečenja i rehabilitacije identifikovanog korisnika narkotika od strane države, uzimajući pritom u obzir nacionalne običaje i tradicije svake zemlje, svakog naroda, njihova nacionalna obeležja. Nažalost, u toj sferi ima previše propusta i neprofesionalnih pristupa. To je posebno karakteristično za zemlje Azije, Bliskog Istoka i Afrike. UN svoja obraćanja zemljama-članicama usmeravaju na preporuke za lečenje i rehabilitaciju korisnika narkotika, predviđaju njihov povratak zdravom načinu života i maksimalno oslobađanje od upotrebe narkotika. Ipak, one ne mogu više da ostanu samo na nivou preporuke, već moraju da nose karakteristiku obaveze i da postanu svetski princip.

Za drastično jačanje borbe protiv narkomanije, koja je postala opšteljudska nesreća, neophodne su nove diskusije, novi pogledi. Za to je neophodno osvrtati se na iskustvo onih država koje su već isprobale razne pristupe.

Rute

Više od 90 procenata narkotika koji dospevaju na svetsko tržište proizvode se u Avganistanu. Danas se avganistanski narkotici različitim rutama isporučuju u Evropu i druge delove sveta. Polazna tačka isporuke narkotika na ruti Rusija i Balkan, kao i preko teritorije Irana predstavlja Avganistan.

Opijum služi kao osnovna sirovina za proizvodnju heroina, jednog od najskupljih narkotika. Prema podacima Ujedinjenih nacija, godišnja proizvodnja opijuma iznosi blizu 10.000 tona, a Avganistan na svojoj teritoriji, na približno 250.000 ha za proizvodnju opojnih supstanci proizvodi 90 procenata (9.000 tona). Kao rezultat, za godinu dana izrađuje se približno 500 tona heroina, od čega se 400 tona šalje u druge zemlje. Godišnje se 100 tona „avganistanske sirovine“ šalje u Rusiju severnom rutom: Kazahstan, Tadžikistan, Kirgistan i Uzbekistan, a još 100 tona se različitim putevima, prema pretpostavkama, isporučuje u Kinu, SAD, Kanadu i afričke zemlje. Preostalih 200 tona heroina šalje se u Evropu. Prema poslednjim podacima, kilogram heroina kupljenog u Avganistanu za 3.000 dolara u Evropi se prodaje za 45.000 dolara. A terorističke organizacije, koje danas zastrašuju ceo svet, na sve načine se trude da „osiguraju“ krijumčarenje narkotika.

Treba uzeti u obzir i činjenicu da Severna Afrika i dalje ostaje oblast u kojoj se najviše od svega konfiskuje smola konoplje, i prema podacima UN konfiskovanje date supstance u navedenom regionu nastavlja da ide uzlaznom linijom. Konfiskovanje najvećih razmera u tom regionu izvršeno je u Alžiru i Maroku.

I u oblastima Severne Amerike, Jugozapadne i Srednje Azije primećuje se rast potrošnje heroina i opijuma, a Kolumbija i dalje ostaje lider u proizvodnji kokaina. Podaci istraživanja pokazuju da kokain najviše koriste uglavnom materijalno situirane osobe. Primećuje se snažan rast upotrebe kokaina u ekonomski razvijenim zemljama kao što su SAD, evropske zemlje i Hongkong.

Bez obzira na to što se u količini heroina izvezenog iz Avganistana u balkanski region primećuje pad, povećao se izvoz heroina u Irak (a odatle u zemlje Bliskog Istoka) preko teritorije Irana.

Tradicionalne rute (Kolumbija–Brazil–Evropa i Kolumbija–Severna Amerika) u trgovini kokaina zamenjene su drugom rutom: Kolumbija–ostrva Tihog okeana–Azija. Prema opservacijama, kriminalne grupe koje se bave trgovinom narkoticima poslednjih godina preferiraju korišćenje vodenog saobraćaja.

U izveštaju Kancelarije UN za pitanja droge i kriminala od 26. novembra 2015. godine istaknuta je ruta ilegalnog transporta narkotika u zapadnoevropske zemlje iz Avganistana, koji se smatra glavnim izvorom proizvodnje opijuma. U datom izveštaju ističe se da je promet opojnih sredstava (posebno heroina i opijuma) preko „Balkanske rute“ za 2015. godinu iznosio oko 28 milijardi dolara, i podvlači se da je značajna količina bila poslata u Francusku, Veliku Britaniju, Nemačku i Italiju. Treba istaći da je 2014. godine taj pokazatelj iznosio 21 milijardu dolara. Pored toga, druga glavna ruta ilegalne isporuke opojnih sredstava u Evropu prolazi kroz Tursku i Iran.

Zemlje koje su istaknute kao „Balkanska ruta“ ili „Zemlje Balkanske rute“ su sledeće: Albanija; Austrija; Bosna i Hercegovina; Bugarska; Grčka; Danska; Irska; Islamska Republika Iran; Italija, Kosovo; Luksemburg; Mađarska; Makedonija; Nemačka; Norveška; Poljska; Portugalija; Rumunija; Slovačka; Slovenija; Srbija; Turska; Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske; Francuska; Holandija; Hrvatska; Crna Gora; Češka Republika; Švajcarska; Švedska; Španija.

Pri pogledu na pakovanja opojnih supstanci postaje jasno da proizvođači koriste specijalne znake i pečate za promociju svoje robe na tržištu. Konfiskovanje heroina i drugih opojnih supstanci avganistanskog porekla, kao i ozbiljna borba koja se poslednjih godina vodi na državnom nivou daju pozitivne rezultate. Treba posebno istaći da se u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini vodi temeljna borba protiv ilegalne trgovine narkoticima.

Treba istaći da sa tačke gledišta geografskog položaja Azerbejdžan, takođe, predstavlja interes za one kriminalne grupe koje se bave isporukom narkotika u Evropu ilegalnim putem. Upravo zato se u Azerbejdžanu borba sa krijumčarenjem narkotika vodi na državnom nivou veoma ozbiljno i profesionalno. Pored toga se, nažalost, značajno povećao broj isporuka narkotika u Evropu preko okupiranih teritorija Azerbejdžana koje su se otrgle kontroli Azerbejdžana i koje se koriste za tranzit narkotika, pa čak i za samu njihovu proizvodnju.

Iz prošlogodišnjeg izveštaja Državne komisije Republike Azerbejdžan za borbu protiv narkomanije i ilegalne trgovine opojnim sredstvima, još jednom postaje jasno da se nagornokarabaška oblast Azerbejdžana koju su okupirale jermenske oružane snage, nalazi na ruti za isporuku opojnih sredstava. Činjenica da se okupirana teritorija Azerbejdžana, duga 132 kilometra, koja se nalazi na državnoj granici sa Iranom i koju kontroliše Jermenija, i da se opojna sredstva upravo odavde prevoze u Evropu i crnomorske zemlje, kao i u druge države realna je i odavno utvrđena. Ona i danas ostaje nekontrolisana teritorija za tranzit, proizvodnju i prevoz narkotika putem transnacionalnog kriminala.

Glavna linija isporuke ili pokušaja isporuke narkotika koji se prevoze u Azerbejdžan predstavlja narko-ruta Avganistan–Iran.

Naučne i praktične analize pokazuju da su tokom poslednjih decenija neke od najpovoljnijih ruta krijumčarenja narkotika za narko-mafiju sledeće: Avganistan–Iran–Jermenija–Rusija i Iran–Jermenija (preko okupiranog nagornokarabaškog regiona Azerbejdžana)–Rusija.

Ogroman prihod od proizvodnje i prodaje narkotika proizvedenih na teritorijama koje pripadaju Republici Azerbejdžan, ali koje kontrolišu oružane snage Jermenije usmeren je na formiranje, obučavanje i naoružavanje terorističkih grupa i podršku separatizma, a to još više povećava razmere pretnje. Azerbejdžanska država je u više navrata obaveštavala međunarodne organizacije o činjenici da se data teritorija koju kontroliše separatistički režim koristi za proizvodnju narkotika i kao glavna tranzitna linija. Nažalost, neke organizacije pristupaju tom važnom pitanju sa dvostrukim standardima. Na primer, utvrđivanje rute u isporuci opojnih sredstava koristeći azerbejdžanske teritorije, našlo je svoj odraz u godišnjem izveštaju UN. To jest, UN su istakle sledeće tri rute isporuke opojnih sredstava: Avganistan–Azerbejdžan; Avganistan–Srednja Azija–Azerbejdžan i Avganistan–Iran–Azerbejdžan. Izostanak Jermenije sa takvog spiska može se objasniti naporima jermenskog lobija i neprincipijelnog stava međunarodnih organizacija ili primenom dvostrukih standarda sa njihove strane.

Sve dok se okupirane teritorije Azerbejdžana nalaze pod kontrolom Jermenije i dok se te teritorije koriste za ciljeve transnacionalnog organizovanog kriminala, to predstavlja opasnu pretnju za farmakovigilancune samo za Azerbejdžan, već i za celu Evropu. Danas opojna sredstva ne samo da prolaze kroz tu nekontrolisanu teritoriju, već se i posle obrade deo tih narkotika koristi za distribuciju rutama Iran–Azerbejdžan–Rusija i Jermenija–Gruzija.

Uzimajući u obzir aktuelnost međunarodne saradnje u borbi sa narkomanijom, Republika Azerbejdžan pristupila je svim trima pomenutim konvencijama UN, zaključila bilateralne i multilateralne sporazume sa nizom država u oblasti borbe protiv kriminala i narkotika, potpisani su memorandumi. Godine 1992., posle pridruživanja Konvenciji UN o opojnim sredstvima i psihotropnim supstancama iz 1988. godine, Republika Azerbejdžan ostvarila je niz praktičnih mera koje je preuzela na sebe kao obaveze. Između ostalog, 18. juna 1999. godine usvojen je Zakon Republike Azerbejdžan „O borbi protiv ilegalne trgovine opojnim sredstvima, psihotropnim supstancama i prekurzorima“ i 4. avgusta 1999. godine Predsednik Republike Azerbejdžan izdao je Ukaz o njegovoj primeni. Taj Zakon predstavlja osnovu za borbu protiv ilegalne trgovine opojnim sredstvima u našoj zemlji.

Pored toga, u vezi sa sprovođenjem „Državnog programa za 2013-2018. g. za borbu protiv ilegalnog prometa opojnih sredstava, psihotropnih sredstava i njihovih prekurzora“ niz državnih organizacija preuzele su na sebe važne obaveze i ispunjavaju ih sa velikim uspehom. Kao rezultat toga, 2015. godine otkriveni su i konfiskovani narkotici u količini od 1 tone 127 kilograma i 395,322 grama. A tokom 9 meseci 2016. godine ukupna količina iznosila je 1 tonu 962 kilograma i 680,957 grama. Svi konfiskovani narkotici bili su uništeni u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, a lica koja su se bavila njihovim ilegalnim prometom krivično su gonjena.

Danas su bezbednost i stabilnost u svetu izložene ozbiljnoj pretnji, s jedne strane, krvavim borbama i sukobima koji se dešavaju na zemlji, izlaganjem miliona nevinih ljudi teroru, kao i problemima migranata, ekonomskom krizom, finansijskim teškoćama, a sa druge strane, izlaganjem međunarodnog prava nasilju pred očima celog čovečanstva. Među tim pretnjama i opasnostima, jedna od najstrašnijih nesreća koja je zadesila naš savremeni svet, koja ga vuče u propast i uništava nacionalni genski fond jeste narkomanija. Pošto su se pretvorili u katastrofu našeg doba, akte terorizma i druge zločine koji se vrše sa posebnom surovošću, velikom većinom čine kriminalni elementi i teroristi koji aktivno koriste narkotike. Nažalost, bez obzira na to što je već odavno došlo vreme, borbu protiv njih na organizovanom i odlučnom nivou do sada ne vode ni pojedinačni građani, ni međunarodne organizacije, ni države ili njihovi nadležni organi.

U uslovima globalizacije i vrtoglavih promena u prvi plan treba da bude istaknut kao najvažniji i za ljudski rod sudbonosni zadatak neumitne i visokoprofesionalne borbe protiv narkomanije i narko-mafije koje u krajevima sveta zahvaćenim ozbiljnim tenzijama – na Istoku, na Zapadu, u Africi, u Aziji – aktivno služe organizovanju, finansiranju i još većoj surovosti terorističkih grupa. Jer ta borba predstavlja jednu od dominantnih obaveza čovečanstva koje su pred njim, u ime zdravog odgajanja novih pokoljenja.

dr Eldar Hasanov

O autoru:

Doktor pravnih nauka, profesor Eldar Hasanov je Izvanredni i Opunomoćeni ambasador Republike Azerbejdžan u Republici Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. On je član Međunarodnog saveta za alkohol i bolesti zavisnosti (ICAA) i direktor Regionalne kancelarije ICAA za zemlje Istočne Evrope i Centralne Azije, a takođe je autor 25 knjiga, udžbenika, školskih priručnika i više od 170 naučnih i publicističkih radova o borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i nelegalne trgovine narkoticima.

 

Povezane teme

Narkomanija - smrtonosna potraga za smislom... Zloupotreba psihoaktivnih supstanci predstavlja jedan od važnih i vrlo aktuelnih društvenih problema. Prema definiciji, narkomanija predstavlja snažnu ve...

UG KNTD - Kako funkcionišu mediji - srozavanje nacije i profit... TV emiter, u toku emitovanja rijaliti emisije, naručeno, s'krajnje niskom namerom da fascinira gledaoca bezobzirnošću, primitivizmom... prikazuje scenu s...

Skrining aparati uručeni Kosovskoj Mitrovici i Gračanici... KOSOVSKA MITROVICA - Skrining aparat za rano dijagnostikovanje oštećenja sluha kod novorođenčadi uručen je danas KBC-u u Kosovskoj Mitrovici. Aparat j...

februar 25 2018

Najmanjim otporom protiv anksioznosti i depresije

Anksioznost i depresiju, nemedicinski, ali iskustveno, karakterišem kao bolest misli, i to, najčešće, nevoljnih, ali,…
oktobar 08 2016

Toda Matić Medić, pesnikinja koja spaja meridijane

Život nas često odnese daleko od svih, a na tim beskarajnim rastojanjima, nužno je slediti…
oktobar 02 2016

Oralna higijena - tehnika pranja zuba

Higijena usta i zuba predstavlja jednu od najznačajnijih mera za očuvanje i unapređenje oralnog zdravlja.…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg

Savremeno doba - Imperativi i sloboda

Zapravo je, kad se bolje pogleda, čovek u ovim okolnostima daleko od slobode. Posebno one misleće.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević