Strip, kao način komunikacije i umetničkog izraza, začet je još u doba pećinskog čoveka, i taj način izražavanja bio je od velikog značaja, trenutnog i istorijskog. Piatli smo Mariju Ristić, istoričara umetnosti, gde je njegovo mesto u savremenom svetu.

"Pristalica sam mišljenja da su nastanci ilustracije i stripa, u oblicima sličnim onima koji su nam danas poznati i prepoznatljivi, povezani sa pojavom štampe. S tim što je za strip od značaja i razvoj filma – kroz istoriju su ove dve umetničke discipline uzajamno uticale na svoj jezik izražavanja. Danas nam se čini da je strip veoma zastupljen, s obzirom na njegov razvijen i specifičan način vizuelnog komuniciranja sa širokim masama. Sve češće se pojavljuje na društvenim mrežama, a neretko i edukativni materijali upotrebljavaju formu stripa radi dočaravanja sadržaja. Tako da bih mesto stripa u svetu ukratko opisala kao jedan od široko zastupljenih oblika vizuelne komunikacije."

Nedavno ste, u Beogradu, priredili izložbu "Storyboard". To je, ujedno, i prva takva izložba kod nas. Šta je sve na njoj prikazano i ko su autori priča u slikama?

Izložba Storybord predstavlja pregled storibordova stranih i domaćih autora nastalih za različite potrebe predprodukcije reklama, filma ili stripa. Autori izloženih radova su: Aleksa Gajić, Aleksa Jovanović, Boban Savić GETO, Borivoje Grbić, Darko Grkinić, Dražen Kovačević, Enriko Marini, Iva Ćirić, Ivan Šainović, Jovan Ukropina, Milan Jovanović, Milan Mišić, Mirko Ilić, Paskvale del Vekio, Predrag Ginevski, Rastko Ćirić, r.m. Gera, Siniša Banović, Tiberiu Beka, Tod Karter, Vilijam Kogo, Željko Pahek. Pojedini od njih su svoj prepoznatljivi umetnički jezik prilagodili zahtevima storiborda, koji očekuje jasnu i precizno skiciranu misao. Posetioci imaju priliku da vide doprinos umetnika u pre-produkciji: od poznatih reklama kao što su Najlepše želje, Donkafe, Marlboro, Lidl… preko igranih filmova ,,Na mlečnom putu”, ,,Čarlston za Ognjenku”… do animiranih filmova Skubi Dua, Toma i Džerija, Niko, i mnogih drugih.

Ko su bili pesetioci izložbe, odnosno, kod koje grupe ljudi vlada interesovanje za ovakvu umetnost?

Namera mi je bila da široj javnosti približim ovaj vid nedovoljno poznate i nepravedno zapostavljene umetničke delatnosti, ali i da studentima sa umetničkih fakulteta koji imaju predmet Storibord prikažem u praksi sprovedene radove. Čini se da smo u tome uspeli, kako smo do sada imali raznorazne posetioce u Srećnoj galeriji SKC-a.

Storyboard se koristi, prevashodno, u likovnoj, dramskoj, filmskoj umetnosti, za ilustraciju sadržaja koji treba snimiti... Koliko je zastupljen u doba hiperprodukcije i u koje svrhe, najčešće?

Izuzetno je zastupljen. Gotovo da ne postoji filmsko ostvarenje koje ne podrazumeva upotrebu storibordova. Storibord, kao svojevrsni stvaralački poligon, koristi se u svrhu razrađivanja vizuelne strukture narativa pre definisanja konačne umetničke forme. Direktor fotografije i reditelj najbolje komuniciraju putem storiborda. Takođe, njime je klijentu najlakše približiti sadržinu buduće reklame. Od izuzetnog značaja je i producentima, snimateljima, kao i najvažnijim članovima autorskog tima. Međutim, sve veću upotrebu storibord ima i u video-igricama gde služi programerima, umetnicima i dizajnerima kao vizuelni pokazatelj kako bi trebalo da izgleda završna igra.

Neke generacije su odrastale uz stripove. Danas je video materijal dobio primat. Koliko se na taj način uskraćuje razvoj mašte i imaginacije, uopšte?

Pitanje je, zaista, kompleksno, vredno jedne opširne studije. Nisam sigurna u odnos ova dva stvaralaštva, ali svakako da strip izaziva maštu u većoj meri nego video materijal. Mislim da je mogući uzrok sprečavanja razvoja mašte kod novih generacija nedostatak slobodnog vremena koje je neophodno za rađanje novih igara, priča, snova... usled prenatrpanosti obavezama, vizuelnim sadržajima i zahtevima današnjeg društva. Setih se dela strofe Ujevića ,, ...Ima u oku zapisanih mašta, il’ mi u oko prenosimo svašta?“.

Strip se smatra za vrhunsku umetnost i izučava se na umetničkim akademijama. Koji je njegov specifikum?

Možda bih, podstaknuta prethodnim pitanjem, navela percipiranje vizuelne celine na osnovu kadrova, dok međuprostore povezujemo ,,domaštavanjem sadržaja” iz njih. Upravo se u tom praznom prostoru između kadrova maštom oživljava zvuk, recimo, kretanja po lišću, šapata, uzdaha… dodira, mirisa.. koji je prethodno crtežom ili oblačićem sugerisan.

Priređujete i drugačije izložbe. Kako birate sadržaje? Šta bismo mogli nazvati potpisom Marije Ristić?

Nezahvalno je govoriti o svom radu sa distance. Verovatno su sadržaji koji me poslednjih godina intrigiraju mahom povezani sa istraživanjima za doktorat. Kroz priređene izložbe ili realizovane projekte nastojim da opravdam dosadašnje znanje profesionalnim pristupom i atraktivnim prezentovanjem koje će podrazumevati edukativni karakter.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Foto: Facebook - Marija Ristić

Tweet

Tagovi storibord marija ristic izlozba umetnost strip istorija komunikacija film

Povezane teme

Nema dileme, Džejms Bond, ipak, neće biti žena... Sledeći Džejms Bond neće biti žena, rekao je producent filmova o agentu 007 povodom spekulacija ko bi mogao zameniti Danijela Krejga u sledećem nastavku. Kre...

Bez utemeljenosti u precima, ne možemo da dosegnemo sebe... Neponovljivi  autoritet i veliki poznavalac umetnosti u celini, Draško Ređep, zapisao je o Snežani Miladinović Lekan, autorki sa desetinu objavljeni...

MILENA RADIĆ: UMETNOST JE TA KOJA DEFINIŠE... Umetnost je ta koja definiše, rekla je talentovana slikarka Milena Radić iz Novog Sada kad smo je pitali koja je njena definicija umetnost. I, zaista, to...

Umetnost svađanja... Svi smo svedoci koliko svađe znaju da budu iscrpljujuće i teške. Zašto se uopšte svađamo i zašto često ne možemo mirnim putem da re&...

Specijalna projekcija filma za sve koji su singl... Distributerska kuća "MegaKom film", zajedno sa bioskopom "Sinepleks", odlučila je da organizuje specijalnu projekciju filma "Frka na venčanju" za ljude koji živ...