1. December 2021

Marija Ristić Marija Ristić Marija Ristić

Marija Ristić: Storibord kao stvaralački poligon i način komunikacije

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Strip, kao način komunikacije i umetničkog izraza, začet je još u doba pećinskog čoveka, i taj način izražavanja bio je od velikog značaja, trenutnog i istorijskog. Piatli smo Mariju Ristić, istoričara umetnosti, gde je njegovo mesto u savremenom svetu.

"Pristalica sam mišljenja da su nastanci ilustracije i stripa, u oblicima sličnim onima koji su nam danas poznati i prepoznatljivi, povezani sa pojavom štampe. S tim što je za strip od značaja i razvoj filma – kroz istoriju su ove dve umetničke discipline uzajamno uticale na svoj jezik izražavanja. Danas nam se čini da je strip veoma zastupljen, s obzirom na njegov razvijen i specifičan način vizuelnog komuniciranja sa širokim masama. Sve češće se pojavljuje na društvenim mrežama, a neretko i edukativni materijali upotrebljavaju formu stripa radi dočaravanja sadržaja. Tako da bih mesto stripa u svetu ukratko opisala kao jedan od široko zastupljenih oblika vizuelne komunikacije."

 

Nedavno ste, u Beogradu, priredili izložbu "Storyboard". To je, ujedno, i prva takva izložba kod nas. Šta je sve na njoj prikazano i ko su autori priča u slikama?

Izložba Storybord predstavlja pregled storibordova stranih i domaćih autora nastalih za različite potrebe predprodukcije reklama, filma ili stripa. Autori izloženih radova su: Aleksa Gajić, Aleksa Jovanović, Boban Savić GETO, Borivoje Grbić, Darko Grkinić, Dražen Kovačević, Enriko Marini, Iva Ćirić, Ivan Šainović, Jovan Ukropina, Milan Jovanović, Milan Mišić, Mirko Ilić, Paskvale del Vekio, Predrag Ginevski, Rastko Ćirić, r.m. Gera, Siniša Banović, Tiberiu Beka, Tod Karter, Vilijam Kogo, Željko Pahek. Pojedini od njih su svoj prepoznatljivi umetnički jezik prilagodili zahtevima storiborda, koji očekuje jasnu i precizno skiciranu misao. Posetioci imaju priliku da vide doprinos umetnika u pre-produkciji: od poznatih reklama kao što su Najlepše želje, Donkafe, Marlboro, Lidl… preko igranih filmova ,,Na mlečnom putu”, ,,Čarlston za Ognjenku”… do animiranih filmova Skubi Dua, Toma i Džerija, Niko, i mnogih drugih.

Marija Ristić

Ko su bili pesetioci izložbe, odnosno, kod koje grupe ljudi vlada interesovanje za ovakvu umetnost?

Namera mi je bila da široj javnosti približim ovaj vid nedovoljno poznate i nepravedno zapostavljene umetničke delatnosti, ali i da studentima sa umetničkih fakulteta koji imaju predmet Storibord prikažem u praksi sprovedene radove. Čini se da smo u tome uspeli, kako smo do sada imali raznorazne posetioce u Srećnoj galeriji SKC-a.

 

Storyboard se koristi, prevashodno, u likovnoj, dramskoj, filmskoj umetnosti, za ilustraciju sadržaja koji treba snimiti... Koliko je zastupljen u doba hiperprodukcije i u koje svrhe, najčešće?

Izuzetno je zastupljen. Gotovo da ne postoji filmsko ostvarenje koje ne podrazumeva upotrebu storibordova. Storibord, kao svojevrsni stvaralački poligon, koristi se u svrhu razrađivanja vizuelne strukture narativa pre definisanja konačne umetničke forme. Direktor fotografije i reditelj najbolje komuniciraju putem storiborda. Takođe, njime je klijentu najlakše približiti sadržinu buduće reklame. Od izuzetnog značaja je i producentima, snimateljima, kao i najvažnijim članovima autorskog tima. Međutim, sve veću upotrebu storibord ima i u video-igricama gde služi programerima, umetnicima i dizajnerima kao vizuelni pokazatelj kako bi trebalo da izgleda završna igra.

 

Neke generacije su odrastale uz stripove. Danas je video materijal dobio primat. Koliko se na taj način uskraćuje razvoj mašte i imaginacije, uopšte?

Pitanje je, zaista, kompleksno, vredno jedne opširne studije. Nisam sigurna u odnos ova dva stvaralaštva, ali svakako da strip izaziva maštu u većoj meri nego video materijal. Mislim da je mogući uzrok sprečavanja razvoja mašte kod novih generacija nedostatak slobodnog vremena koje je neophodno za rađanje novih igara, priča, snova... usled prenatrpanosti obavezama, vizuelnim sadržajima i zahtevima današnjeg društva. Setih se dela strofe Ujevića ,, ...Ima u oku zapisanih mašta, il’ mi u oko prenosimo svašta?“.

 

Strip se smatra za vrhunsku umetnost i izučava se na umetničkim akademijama. Koji je njegov specifikum?

Možda bih, podstaknuta prethodnim pitanjem, navela percipiranje vizuelne celine na osnovu kadrova, dok međuprostore povezujemo ,,domaštavanjem sadržaja” iz njih. Upravo se u tom praznom prostoru između kadrova maštom oživljava zvuk, recimo, kretanja po lišću, šapata, uzdaha… dodira, mirisa.. koji je prethodno crtežom ili oblačićem sugerisan.

 

Marija Ristić

 

Priređujete i drugačije izložbe. Kako birate sadržaje? Šta bismo mogli nazvati potpisom Marije Ristić?

Nezahvalno je govoriti o svom radu sa distance. Verovatno su sadržaji koji me poslednjih godina intrigiraju mahom povezani sa istraživanjima za doktorat. Kroz priređene izložbe ili realizovane projekte nastojim da opravdam dosadašnje znanje profesionalnim pristupom i atraktivnim prezentovanjem koje će podrazumevati edukativni karakter.

 

Razgovor vodila Dragana Lilić

Foto: Facebook - Marija Ristić

Povezane teme

Film "Pored mene” pobednik 40. FFS... Milena Bogavac i Stevan Filipović dobitnici su prve nagrade 40. Festivala filmskog scenarija za scenario filma “Pored mene”, koji je režirao Filipov...

Dela Kler Simon i Maka Sajka na „Beldoksu“... Trinaesti festival dokumentarnog filma „Beldoks“ i ove godine prirediće dve značajne retrospektive autora čije je stvaralaštvo ostavilo dubok...

Uspešan prodor Ljubinka Jelića na međunarodnu književnu scenu... U jednoj priči, čuveni Momo Kapor, kaže: "Čovek nema onoliko godina koliko se oseća mladim, već  koliko mu piše u ličnoj karti. Čoveku srednjih godi...

POEZIJA: Zakletva; Prvi Njutnov zakon; Jesenja uspavanka - Ivica Milovanović... Zakletva Dušoda bar nisam pesnik(a pesnik se postaje kada jesvaki drugi izbor nadohvat nedohvata)mogao bih tibez bojazni od kritike i samokritikebez d...

Beogradska filharmonija nastavlja sa koncertima za bebe... Beogradska filharmonija najavila je da će u septembru organizovati šest novih koncerata za bebe. Orkestar je spremio nov repertoar za publiku od nula ...

Pročitano 2114 puta Poslednji put izmenjeno januar 05 2021
avgust 09 2017

“Drvoseča nikada ne pati od anksioznosti i depresije” – moja priča

Depresija je subjektivni, najličniji doživljaj situacije u kojoj ste, odnosno, „bolest misli“. Zbog toga ćemo…
septembar 29 2016

Dodeljene Ćopićeve nagrade

U salonu Kluba Srpske akademije nauka i umetnosti danas su uručene nagrade Zadužbine Branko Ćopić…
septembar 18 2016

Blagodati joge

Veoma je bitno na koji način opuštate svoje telo. Vežbanjem stičete sposobnost da vas ne…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Peršun je izuzetno lekovita biljka

Peršun je mediteranska začinska biljka, koja zbog jarko zelenih listova često igra glavnu ulogu u dekoraciji hrane.Međutim, ona nije samo ukras, već prava lekovita biljka vredna pažnje.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević