2. November 2024

Velimir Abramović Velimir Abramović

Etar je Teslina prava domovina

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Odlučivši da otpočne gradnju emisione stanice na long Ajlendu, Tesla se obratio za pomoć čuvenom industrijalcu Morganu koji je bio član mnogih mističnih društava i čovek posebnih svojstava, takoreći genije poslovne organizacije. Ali treba znati da je Morgan već tada bolovao od raka i da je potajno gajio nadu da će Teslina nauka uspeti da mu omogući da preživi. Od Tesle, on je očekivao da ga nekako priključi na kosmičke izvore energije i tako da ga učini zdravim i mladim zauvek. Daleko od toga da je Tesla računao sa Morganovim slabostima. Naprotiv, činjenice ukazuju da je Teslino insistiranje da baš Morgan bude taj koji će podržati čitav poduhvat bilo u vezi sa Teslinim opštim shvatanjem determinisanosti životnih postupaka i predodredjenosti ljudi za pojedina dela.


Pregovori oko Vardenklifa izmedju starih prijatelja bili su tajni i teški. Ne zna se pouzdano ni kada je Tesla konačno odlučio da pristupi izgradnji Tornja, ni šta je Morgan kao iskusan poslovni čovek od toga očekivao.
Dva puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome šta je svrha Tornja na Long Ajlendu. Prvo je tvrdio da je u pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem (ovaj drugi takodje bežični), a potom je promenio priču i govorio o svetskom sistemu bežičnog prenosa energije kroz Zemlju. Tehničke karakteristike Vardenklifai ne potvrdjuju ni jedno ni dugo. Trag istine nalazi se možda u jednom od pisama Morganu:

"To što sam zamislio, gospodine Morgan, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe žica, nego pre transformacija čitavog globusa u osećajno biće, kao što to globus i jeste, koji može da oseća svim svojim delovima i kroz koji misao bljeska kao kroz mozak..." (Microfilm letter, Tesla to J.P. Morgan, September 13, 1901., Library of Congress)


Mnogi autori, a Teslini biografi posebno, optuživali su Morgana da je uskratio finansijsku pomoć Tesli baš onda kada je ovaj bio na pragu svoje najveće naučne moći, kada je trebalo da završi i pusti u pogon svoje remek-delo - Kulu Vardenklif. Želim da istaknem da sam istražio predmet i došao do sledeća dva zaključka: prvo, Teslin projekat transmitera na Long Ajlondu nije zavisio samo od Morganovih subvencija; novac su nudili i drugi industrijalci, a i sam Tesla mogao je sasvim lako da prodajući medicinske aparate na bazi visokofrekventnih struja zaradi potrebnu svotu. Drugo, Kula Vordenklif je u osnovi završena i isprobana, a dodatni novac je bio namenjen za izgradnju električne centrale za napajanje transmitera, a ne za sam transmiter. U autobiografiji, Tesla o svemu tome veoma jasno kaže:
"Uprkos onome što svet priča, Morgan je izvršio sve svoje obaveze preuzete prema meni. Moj projekat bio je odložen prirodnim zakonima. Svet za njega još nije bio spreman. Bio je isuviše ispred vremena u kome je nastao. Ali isti ti prirodni zakoni na kraju će preovladati i projekat će biti ponovljen uz trijumfalan uspeh". (My Inventions, Nikola Tesla, Electrical Experimenter, New York, 1919).

Punu snagu svog transmitera Tesla je isprobao 15. Jula 1903, počevši tačno u ponoć. Gradjani Nju Jorka prisustvovali su te noći manifestaciji daleke naučne budućnosti. Zaslepljujuće blještavi pramenovi električne plazme, dijametra i po stotinu milja spajali su sfernu kupolu Vardenklifa sa nebom. Pod naslovom Teslini bljeskovi zastrašuju i podnaslovom "ali on neće da nam kaže šta to pokušava sa tornjem", The New York Sun izvestio je sledećeg dana:
"(...) susedi koji žive u blizini Tesline laboratorije na Long Ajlendu više su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperimenata sa bežičnim prenosom. Prošle noći bili smo svedoci neobičnih fenomena kao što su munje raznih boja koje je Tesla po volji puštao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj površini koje je noć povremeno pretvaralo u dan (...) dešavalo se i da čitav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlošću (...) izgledali smo sami sebi kao duhovi".
Teslin prvobitni plan bio je da sagradi pet Kula, istih takvih kao što je bio Vordenklif: druga je trebalo da bude u Amsterdamu, treća u Kini, a četvrta i peta na Severnom i Južnom polu. Ovaj plan odgodjen je iz razloga koji tek treba da se istražuju. Najzad, da je sve predvidjeno i uradjeno, šta bi se postiglo? Planeta Zemlja postala bi jedan homogeni rezonantni sistem kojim bi se moglo jednostavno upravljati pomoću telefonskih komandi čija funkcija bi bila stavljanje u pogon odredjenih oscilatora za proizvodnju i emitovanje raznih frekvencija elekgromagnetskih zračenja.

Ovaj elektromagnetni oscilatorni sistem bio je dopunjen još i sistemom za mehaničku rezonanciju sa Zemljom, koji se sastojao iz tunela ispod laboratorije ispunjenih vodom i uljem, i hidrauličkih pumpi koje su takodje služile kao oscilatori.
Sinhronim radom oba sistema se prema egzaktnim matematičkim zakonima mogla odjednom zavibrirati kako razredjena stratosferska, jonosferska i atmosferska, tako i tečna i čvrsta struktura čitave naše planete.
Pre nego što predjemo na spekulacije o tome kakve bi sve bile posledice jednog takvog dogadjaja, navedimo još dve bizarne činjenice. U intervjuu koji je 17. jula 1930. godine dao za već pomenuti New York Sun, Tesla produbljuje enigmu:
"Ljudi oko Vardenklifa koji se toliko čude mojim eksperimentima od pre dva dana, da su poslednje dve godine bili budni umesto što su spavali, mogli su da upoznaju zaista neverovatne stvari. jednom, ali ne ovog puta, objaviću podatke o nečemu što nije opisano ni u bajkama".

I posle neobične noći u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad Nju jorkom već i nad nepreglednim prostranstvom Atlantskog okeana, Tesla iznenada napušta svoju laboratoriju, 1905. godine, bez jasnog razloga, ostavljajući unutra sve netaknuto. Koliko se zna, nikada više nije kročio u Verdenklif, nikada ga nije ni obišao, nikada nije čak ni prošao tim krajem. I što je najčudnije, nije odatle poneo baš ništa, nijedan proračun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Bila je to krucijalna tačka njegovog javnog naučnog rada. Živeo je još četrdeset godina, radeći neprestano, ali prijavljujući samo patente izi mehanike i objavljujući isključivo novinske članke.

Velimir Abramović

Povezane teme

Parastos iliti terevenka bez muzike... Misterija ili ne, smrt je neminovnost. Trenutak nastajanja u sebi nosi seme nestajanja. Tako je oduvek. Nema početka bez kraja, ni obrnuto, verujem. Zašt...

Prvi čovek izlečen od HIV-a... HIV pozitivan čovek u remisiji mogao bi da bude prvi pacijent koji je potpuno izlečen od HIV-a bez presađivanja koštane srži, prenosi stručni časopis &bd...

Prvi čovek izlečen od HIV-a?... Četrdesetčetvorogodišnji muškarac iz Engleske mogao bi da postane prva osoba u istoriji koja je izlečena od virusa humane imunodeficijencije. Nauč...

Čovek je kruna postojanja... Brankica Damjanović je dugogodišnji spiker, voditelj, novinar, urednik informativnog programa. Poslednjih nekoliko godina posvećena je izucavanju duhovno...

Kako da vas bude briga za to šta drugi ljudi misle o vama... Prijatelji, porodica, šefovi, predsednici … svi znaju najbolje. Oni bi da kontrolišu naš život. Volite sebe 100%. Nemojte brinuti...

Pročitano 4349 puta Poslednji put izmenjeno maj 18 2018
septembar 14 2019

Strah nas čuva, fobije predstavljaju problem

Gotovo da ne postoji osoba koja nema neki strah, bilo da je reč o visini,…
mart 02 2017

Program Predavačkog centra i Galerije Kolarčeve zadužbine

Poštovani čitaoci, pred vama je program Predavačkog centra i Galerije Kolarčeve zadužbine. Nadamo se da…
septembar 13 2016

Memorandum o razumevanju da bi se obezbedilo dovoljno krvi

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar potpisao je danas sa predstavnicima Saveza udruženja dobrovoljnih davalaca krvi Memorandum…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo3.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Molitva svakog roditelja iz dnevnika jedne mame

Na svom blogu o materinstvu Toni Hamer piše o spremnosti na promene na koje je njena deca svakoga dana motivišu. Pri tome, ni trenutka ne gubi svoj simpatični smisao za…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević