22. August 2018

Mi i taj nepravedni svet - zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari?

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Često se u životu pitamo zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari.

Čime smo ih zaslužili kada radimo ono najbolje moguće što znamo? Zašto živimo u nepravednom svetu u kome se takve stvari dešavaju svakodnevno?I Ako već moramo da živimo u takvom svetu, kako da ga preživimo na najbolji način? Da li je, uopšte, to moguće?

U životu nas često uče da budemo dobri, pravedni, da postupamo prema svojoj savesti, da budemo ispravni ljudi. Često mi očekujemo da će nam se takav stav isplatiti u daljem životu. A onda se dese neke stvari na koje nismo računali, koje nismo očekivali. Bankrotiramo, razbolimo se, izgubimo nekog bliskog ili, jednostavno, živimo u nesigurnom tranzicionom vremenu koje od nas zahteva prilagođavanja koja nikad nismo mogli očekivati da će biti tražena od nas. Zašto to sve i kako se odnositi prema onim događajima koji nas potpuno izbace iz životnog koloseka ili nas polako mrve sve dok ne zaboravimo ko smo nekad bili i kako da to opet postignemo.


Na takve životne dogadjaje i okolnosti neretko reagujemo depresivnošću, anksioznošću, hroničnom ljutnjom, čirom, apatijom. S druge strane nam se nude instant rešenja kako postići sreću, blagostanje, mir u vidu self help knjiga, radionica, predavanja. Pročitamo i bude bolje neko vreme, onda sve opet isto, možda i krivimo sebe što nismo uspeli da dođemo do rešenja tako brzo i lako. Bilo je samo potrebno da pozitivno mislimo ili da sve prepustimo Svemiru ili da baš ništa ne prepustimo nikome ili da… već kakvo se bajkovito rešenje nudi u datom priručniku za sreću… Onda se razočarani vratimo u naše živote gde nas problemi koje imamo ophrvaju još jače i zluradije.
Kako onda dalje?

Zdrav odnos prema realnosti

Da bismo uopšte mogli dobro da funkcionišemo u svetu, moramo da znamo da je za to najbitniji naš ispravan odnos prema realnosti. Dakle, veoma je važno da realnost ne iskrivljujemo. Ni na jednu stranu. Da je sagledamo takvu kakva jeste. Ako imamo previše pozitivan stav utemljen na pogrešnom uverenju da je samo dovoljno pozitivno misliti i da će sve biti u redu, sagledavaćemo događaje nerealno i može se desiti da nas stvari neprijatno iznenade. Za tako nešto nećemo biti spremni jer smo očekivali da će sve uvek biti u redu, jer mi pozitivno mislimo. Takođe, na taj način ne dozvoljavamo sebi da osećamo tzv. negativne emocije koje su, u određenim situacijama, veoma korisne. S druge strane, ako suviše loše procenjujemo svet i događaje oko sebe, može se desiti da nam sve izgleda toliko loše da izgubimo motivaciju da bilo šta promenimo, potcenjujući sopstvene snage, a precenjujući prepreke na putu ostvarenja naših želja i ciljeva. Takođe, može se desiti da zapadnemo u poziciju žrtve koja bespomoćno čeka da je neko spasi iz teške situacije, ne preduzimajući ništa.

 

Kako onda da, zapravo, znamo kakva je realnost oko nas, Kako da znamo da je ne iskrivljujemo?

U svakom od nas se nalazi ono naše unutrašnje autentično biće. Kada se kaže autentično, misli se na biće koje je svoje i odano istini. Koje zna da li je nešto istina ili nije, da li je nešto dobro ili nije, kada je nešto to što nam treba a kada ne.
Ako se zagledamo duboko u sebe, možemo da ga nađemo. Ali moramo biti pošteni prema sebi. I svojim manama, a to nije lako. Nije lako sagledati brvno u svom oku, kada smo bili toliko vremena okupirani trunom u bratovom oku. Bilo da smo prema sebi postupali kao prema žrtvi ili prema zločincu, znali smo da nešto ne radimo kako treba. Unutrašnje biće je slalo signale koje nismo prepoznavali. Ako iskreno pogledamo u sebe i nastojimo da to uradimo bez zavaravanja, često možemo biti izloženi nekim bolnim istinama. Rafalna paljba istinitih, a neprijatih utisaka o nama može nas oboriti s nogu. Ali to je jedini način da sebe i realnost u kojoj živimo sagledamo kako treba.

Ako nam je na tom putu samosagledavanja potrebna pomoć bliskih ljudi ili pak, stručna, ne stidimo se da je zatražimo. Ko nauči da sebe i svet oko sebe sagledava realno, taj će znati kako da efikasno izađe na kraj sa problemima na koje može da utiče i posledično će imati osećanje samopouzdanosti i moći koje je utemeljeno na dobrom poznavanju sebe, ane na ispraznim formulama za sreću.

Realnost traži da sagledamo stvari pošteno. Naše autentično biće će neprogrešivo osetiti da li je nešto istina. Kada to postignemo osetićemo mir.
Kada smo realnost sagledali kako valja, to nam je pomoglo da u njoj bolje plivamo ali nije rešilo neke naše probleme koji se ponavljaju. Još jedna od korisnih, ali neprijatnih istina o nama je da često u životu radimo neke stvari koje nisu dobre za nas, a da nismo svesni koji razlozi zapravo stoje iza toga. Ostajemo u lošim vezama, trpimo loše prijatelje, radimo ono što nas ne raduje. Za sve to postoje razlozi. Ako ih sagledamo kako valja, moći ćemo da utičemo na neke važne apekte naših života. Vrlo često u životu postupamo po automatskoj navici, dakle, navici koje nismo ni svesni a koja ne mora da bude dobra za nas.

Iza našeg ponašanja stoji određeno životno uverenje koje tu naviku proizvodi, mi ga nismo svesni ali ono određuje naše životne stavove, odnos prema drugim ljudima kao odnos prema sebi samima. Često sami kreiramo našu realnost u saglasnosti sa našim nesvesnim uverenjima. Čovek koji misli da ga drugi ljudi ne cene će u životu tražiti dokaze za tako nešto, biće oprezan ili kritičan prema drugima u skladu sa sopstvenim implicitnim uverenjem da nije cenjen dovoljno. Takvi životni stavovi nastaju u detinjstvu i posle ih mi prihvatamo zdravo za gotovo bez posebnog preispitivanja. Preispitamo ih onda kada počnu da nam prave probleme u životu. Dakle, čovek koji je mislio da ga drugi ne cene, ustvari nije bio naučen da dovoljno ceni sebe, pa je svoj stav projektovao na druge ljude, tj. pripisivao drugima. Kada je uvideo da funkcioniše u skladu sa sopstvenim pogrešnim uverenjem, svet mu se učinio mnogo manje nepravedan.
Što znači da kada realnost sagledamo iskreno i pošteno i  kada skinemo naočare koje  iskrivljuju našu percepciju  možemo da promenimo osnovne životne stavove I da usvojimo zdraviji odnos prema sebi i drugima. Veliki deo načina na koji doživljavamo svet i ono u njemu što nam se ne sviđa zavisi od nas.

Sad vidimo da se na realnost ipak da i uticati. Možemo da promenimo svoje živote u vrlo
značajnoj meri. Malo li je?


A ono što je izvan nas…


Ipak, postoje aspekti realnosti na koje ne možemo da utičemo. A oni mogu, u velikoj meri da utiču na naše živote, ma kako mi bili spremni i voljni da lepo proživimo naše živote. Bolest, razvod, gubitak nekog bliskog… Samo življenje u ovom vremenu punom nesigurnosti i izazova. Prelazak iz mirnog socijalističkog društvenog uređenja u burno vreme surovog tranzicionog kapitalizma… Veliki broj mladih koji ne mogu da nađu posao… Siromaštvo. Izgleda da za ove realne probleme ne postoji rešenje u instant priručnicima sreće i blagostanja. Nije dovoljno pozitivno misliti, pa da se ovi problemi reše i nestanu.

Kako onda imati zdrav odnos prema njima da bi život i u takvim uslovima bio valjan?
U svakom vremenu su društveni uslovi života umnogome uticali na život pojedinca.Čak se Mnoga psihička oboljenja menjaju i javljaju nova u odnosu na specificne uslove u kojima pojedinac živi. Nesigurno vreme u kojem živimo i isrpljujuća trka za za preživljavanjem su doprinele pojavi mnogih anksioznih poremećaja, depresivnih rekacija i stanja.
Da bismo imali zdrav odnos prema životnim preprekama koje kreiraju naš život potrebno je osim sagledavanja naših snaga i slabosti da i  životne prepreke sagledavamo na realan način. Da ne katastrofiziramo, da ne ulazimo u poziciju Žrtve u odnosu na životne okolnosti, da znamo kada možemo sami a kada je u redu da potražimo pomoć drugih, da imamo veru u sebe.


Ma koliko život bio težak zbog objektivnih  okolnosti na koje ne možemo da utičemo, mi ipak možemo da odredimo kako ćemo se prema njima odnositi. Da li kao prema izazovima koje treba da savladamo ili kao prema nepremostivim zidovima prema kojima smo tako majušni da ih ni sagledati ne možemo a kamoli preskočiti.

Bitno je da realno sagledamo karakteristike vremena u kojem živimo i da se izborimo za sebe I svoje životne pozicije. U toj borbi možemo značajno da očvrsnemo i naučimo da se pouzdamo u sebe. A to znači da imamo samopuzdanje. Veru u sopstvene snage. Neko je rekao da Bog pred nas ne stavlja izazove koje, u stvari, nismo u stanju da prevaziđemo. Znači samo je do nas kako ćemo se odnositi prema stvarnosti. Šta možemo da promenimo - promenimo, što ne možemo - prihvatimo i znajmo da je, na kraju, sve to za neko dobro čijeg smisla, možda, sada nismo ni svesni.

Ukoliko na životne prepreke reagujemo kao na događaje koji nisu smeli baš nama da se dese, razvićemo sledeća ponašanja koja će dalje osujetiti naše snage da savladamo prepreke:

(Opisao ih je dr James Sherman u svojoj knjizi “Kako preživeti odbijanje)

Prepuštanje.

Odustajemo od sebe samih. Ne preduzimamo ništa, prepuštamo se sudbini.

Zlostavljanje samoga sebe.


Ne volimo sebe jer nismo uspeli da ostvarimo važne ciljeve, naišli smo na prepreke ili doživeli odbijanje drugih. Počinjemo da kažnjavamo sebe zbog svog neuspeha.

Samooptuživanje.


Optužujemo sebe, jer nam se nije smelo desiti da pogrešimo ili da naiđemo na prepreku koja od nas zahteva veće angažovanje.

Obezvređivanje samoga sebe.


Uveravamo sebe da smo potpuno bezvredni jer smo, npr. odbijeni na prijavi za posao ili nismo uspeli da osvojimo nekoga ko nam se svidja.

Samokritika.

Kada naiđemo na prepreku u realnosti, krtikujemo sebe zbog svojih nedostataka umesto da se fokusiramo na problem i probamo da aktiviramo naše snage da ga rešimo.

Osujećivanje sopstvenih nastojanja.


S obzirom na to da smo ranije doživeli neki neuspeh, smatramo da ćemo i u budućnosti doživeti takve neuspehe, što deluje kao samoispunjavajuće proročanstvo.

Samosažaljenje.


Postajemo potpuno usredsređeni na očaj zbog životnih okolnosti. Ubrzo nam se ovaj očaj uvlači pod kožu i postaje navika.

Ove vrste ponašanja dovode do toga da životne prepreke smatramo još većim, život još nepravednijim a naše snage potcenjujemo.
Ako naučimo da sebe bezuslovno prihvatamo, tj., da prihvatamo i cenimo sebe bez obzira na spoljašnje okolnosti i događaje, naći ćemo u sebi snagu da životne prepreke prevazilazimo na način koji će nama najviše ići u korist, a svet nam više neće biti mesto nepravde već izazova.
Putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom…

I deo veće celine….

Neka psihološka istraživanja govore da su ljudi dobrog mentalnog zdravlja većinu vremena svesni povezanosti sa celim svetom i Univerzumom. Da znaju da su deo neke više sile, koja je na njihovoj strani. Osećaju veliku podršku neke više Inteligencije. Ovo ne mora da znači da su ti ljudi obavezno i religiozni, samo su duboko svesni opšte povezanosti svih ljudi i nekog višeg Smisla života. Na taj način oni i sve životne prepreke tumače kao izazove koji im pomažu u ličnom rastu i samospoznaji. Imajući poverenja u sebe kao deo te opšte životne celine, oni su spremni za nova iskustva koja život nosi sa sobom.

Na kraju, izgleda da i nepravde koje doživjavamo u svetu su deo nekog opšteg smisla u kojem se od nas traži da  ne budemo pasivne Žrtve nepravde ili pak nemilosrdni Dželati sebe, drugih ljudi i okolnosti već aktivni stvaraoci svog smisla i učesnici u neponovljivom čudu života koji ima svoje zakonitosti i zadatke za nas. A jedan od najvećih zakona je, upravo, Ljubav

Andrijana Pejaković, psiholog

 

Povezane teme

9 razloga zašto niste uspešniji u životu... LENJOST Ne nalazi se bez razloga na prvom mestu liste. Pomeranje iz zone konfora je prvi i osnovni korak ka uspehu. Uspešni ljudi nisu lenji. Oni &ld...

Kad mislite da vas je život "pustio" od sebe... Zamislite da učite dijete voziti biciklu. Skinuli ste pomoćne kotače, jer je dovoljno vježbalo i s njima. Najprije ga malo pridržavate, ali u jednom trenutku...

Savremeno doba - Imperativi i sloboda... Zapravo je, kad se bolje pogleda, čovek u ovim okolnostima daleko od slobode. Posebno one misleće. Imprativi koje moramo postići i visoki standardi su izraz ...

Ja to mogu ili preuzimanje rizika u životu... „Najskuplje je rizikovati i ne preduzimat ništa“Džon Ford Često danas možemo da čujemo da je važno da „izađemo iz svoje zone komfora...

Pasivno pušenje - duvanski dim deci skraćuje život... Udisanje duvanskog dima tokom detinjstva može dovesti do dugoročnih zdravstvenih problema i kraćeg životnog veka, ukazuje se u novom izveštaju američkog ...

Pročitano 177 puta Poslednji put izmenjeno jul 29 2018
oktobar 27 2016

Koncert Masima Savića 29. oktobra u Radionici Integracije

Poznati muzičar Masimo Savić održaće koncert u subotu, 29. oktobra, u Radionici Integracije, koja već…
oktobar 03 2016

Napitak bogat antioksidansima

Antioksidansi su hemikalije koje se prirodno nalaze u hrani.

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Pod formom demokratije, izjednačene su prave i nikakve vrednosti

Dragan Lakićević je srpski pesnik, pripovedač, romansijer, tumač i priređivač književnosti. Prevođen je na ruski, grčki, engleski, nemački, švedski, holandski, poljski, italijanski, beloruski, rumunski i jermenski jezik. Za svoj književni…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević