16. February 2019

Savremeno doba - Imperativi i sloboda

Zapravo je, kad se bolje pogleda, čovek u ovim okolnostima daleko od slobode. Posebno one misleće.

Imprativi koje moramo postići i visoki standardi su izraz terora potrošačke kulture, čija osnovna misija nije da budemo srećni već da budemo potrošači. Kriterijumi će uvek biti još visočiji, pa moramo opet da ih postižemo i tako u krug. Savršeno smišljeno. Narcisoidnost modernog doba vodi dalje ka tome da ne možemo da se istinski povežemo sa drugim ljudima jer ih ni ne čujemo, ne vidimo i nismo naviknuti na direktan kontakt, pored toliko virtuelnih načina da se povežemo. Zato možemo da se osećamo usamljeno. Povezani smo „sa svima“, a zapravo sami jer nemamo autentičan kontakt sa drugima. Taj autentičan kontakt podrazumeva da smo bliski, da znamo kako se drugi oseća, da ga prihvatamo i razumemo, da ulažemo u odnos sa tom osobom, da odvajamo vreme za nju. Da možemo da se oslonimo jedan na drugog.

Gregarni motiv kod ljudi, o kojem je govorio Maslov je veoma važan za kvalitetan život. Ljudi imaju potrebu da budu sa drugim ljudima i to u direktnom kontaktu. Nema virtuelnog sveta koji to može da zameni. U direktom kontaktu imamo najviše šanse da budemo ono što jesmo, da izrazimo sebe, da razmenjujemo sa drugim i obogajućemo sebe. Pošto smo zatrpani raznim, a često i nepotrebnim informacijama, teško da možemo odvojiti vreme da budemo sami, da čujemo sebe, da se povežemo i sa sobom. Jedna od omiljenih reči modernog doba je multitasking. Sposobnost da radimo više stvari istovremeno. Da pričamo telefonom dok peglamo, da šetamo i tvitujemo itd. Zato mnogi ljudi imaju problema sa pažnjom, koja postaje disperzivna, plitka, bez mogućnosti za duboku koncentraciju. Kad nam nešto više nije zanimljivo odmah prelazimo na nešto drugo, sa osećajem dosade, očekujući da će ono drugo da nas zabavi.To je uglavnom karakteristika dece i to sasvim legitimna. Ali odrasli ljudi bi trebalo da mogu da se duboko, iskreno i pažljivo posvete nekom sadržaju koji je u tom trenutku primaran i najvažniji. Što će reći, kad peglamo, onda peglajmo, kad čitamo onda čitajmo i ništa više.

 

 


Konformizam je još jedna važna odlika modernog načina življenja. Uglavnom smo naučeni da pratimo trendove, bilo koje vrste, da slušamo razne gurue i „stručnjake“, da budemo zbunjeni po veoma jednostavnim životnim pitanjima. Danas imamo kurseve obuke za sve što nam padne napamet. Jer ne umemo sami. Neko to zna mnogo bolje. Mi se konformiramo. Ne mislimo svojom glavom, već kako nam se kaže i kako je moderno. Plašimo se da budemo svoji, odnosno, autentični. Svakako da nije lako biti svoj i imati svoje stavove. Možemo da naidjemo na neodobravanja. Ali ako izgubimo sebe, šta nam onda preostaje? Izgleda da na kraju konformizam kao put nosi sa sobom više problema nego autentičnost. I košta nas više. Sloboda je u nama.


Pored konformizma, moderno doba nosi i još jednu odliku od koje često imamo čireve, migrene  i ostale psihosomatske bolesti.To je kompetitivnost.Takmičimo se sa drugima kako god možemo i kad god možemo. Ko će biti popularniji, bolji, imati više novca itd. To je još jedna karika u lancu potrošačke kulture. Ko ima više? Nemilosrdna takmičenja na tržištu i van njega stvaraju atmosferu otudjenosti, neprijateljstva i borbe. Kao da za sve nas nema mesta. Moramo se dokazati dok još nije kasno. Vreme je novac. A nema dovoljno ni jednog ni drugog.Teško da možemo da razvijemo prijateljski odnos prema drugima, ako ih posmatramo kao konkurenciju koju treba ukloniti.Teško da možemo razviti alturizam i požrtvovanje kada na ljude gledamo na taj način. Često se iz ovakvog odnosa prema ljudima, na profesionalnom planu i van njega, razvija osećanje zavisti koje nam onda služi da druge omalovažavamo kao i njihove uspehe. Umesto da im se radujemo. Jer mesta ipak ima za sve. A dok posmatramo svet iz vizure „da komšiji crkne krava“, nećemo se dobro osećati sa sobom, ni sa komšijom. Na taj način propuštamo da vidimo i ono lepo u drugima. Daleko od toga da ne treba biti borben i zauzimati se za sebe i svoje ciljeve. Nije pogrešno ni takmičiti se. Ali sa merom i uz poštovanje i prihvatanje drugih kao i njihovih uspeha. Na taj način se povezujemo sa drugima, možemo da učimo od drugih i oni od nas.


Sve ovo dovodi do bolesti modernog doba kao što su:  depresivnost, anksioznost, apatija,otudjenost, hronična dosada itd. Zapraravo idemo u pravcu toga da sve manje preuzimamo odgovornost za sebe, ponašajući se kao deca sa 30,40 i 50 godina, koja moraju da se zabave, uživaju, da se ne izlažu nikakvim ozbiljnim naporima. Ako još živimo u zemlji gde nemamo materijalni standard da možemo da ispartimo svoje želje, možemo da se osećamo još depresivnije jer „oni tamo žive mnogo bolje“.

 

Adriana Pejaković, psiholog

Povezane teme

Neobuzdano korišćenje pametnih telefona... Pripadam generaciji koja pamti vreme kada nisu postojali pametni telefoni. U to vreme važilo je pravilo: „U 7 kod apoteke!“ … Koga nema &h...

Kako da vas bude briga za to šta drugi ljudi misle o vama... Prijatelji, porodica, šefovi, predsednici … svi znaju najbolje. Oni bi da kontrolišu naš život. Volite sebe 100%. Nemojte brinuti...

Zašto je aktivni ugalj dobar za izbeljivanje zuba... Svi znamo da je aktivni ugalj veoma efikasan u uklanjanju nečistoće iz vode, ali ovo su razlozi zašto je efikasan u uklanjanju žutih mrlja na zubima. ...

Kako ostvariti bliskost... „Ovo je zapovest Moja, da ljubite jedni duge kao što Ja vas ljubim“  Jv.15.12 Biblija (Novi Zavet) Biti blizak sa drugom osobom. Na ...

Seksualnost, dar bogova... „Ponekad se osećam, zaista, usamljenim dok spavam sa tobom", Haruki Murakami Kada se pomene tema kao što je seks, obično svi imamo neke emocije....

februar 25 2018

Najmanjim otporom protiv anksioznosti i depresije

Anksioznost i depresiju, nemedicinski, ali iskustveno, karakterišem kao bolest misli, i to, najčešće, nevoljnih, ali,…
septembar 13 2016

Srpskom kompozitoru prva nagrada na Moondance festivalu

Muzika za film "Otkucaji tišine", srpskog kompozitora Stefana Sretića, nagrađena je prvim mestom na čuvenom…
septembar 13 2016

Donacija princeze Katarine Institutu za Onkologiju Srbije

Princeza Katarina Karađorđević danas je Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije uručila dva vredna ekspertska…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg

Razlika između religije i duhovnosti

Pre nego što ispitamo razlike između religije i duhovnosti, treba da definišemo ova dva termina. Religiju možemo definisati kao “veru u Boga ili bogove koji zahtevaju obožavanje, a to se…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević