Zlatibor Loncar
"Batut" treba da pomogne stvaranju bolje populacione politike
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je danas, na obeležavanju tradicionalnih "Batutovih dana", da taj institut, kao centralna preventivna zdravstvena institucija u Srbiji, treba da pomogne stvaranju bolje populacione politike, s obzirom da svake godine izgubimo po “jedan manji grad”.
“Apelujem na Institut Batut da bude jedan od oslonaca ministarki zaduženoj za populacionu politiku Slavici Đukić Dejanović, za veći prirodni priraštaj i poboljšanje demografske slike Srbije”, poručio je Lončar.
Ministar zdravlja je rekao, na naučno-stručnom skupu "Batutovi dani" sa temom "Zdravstvena ispravnost vode za piće u ruralnom području Republike Srbije", da je ta institucija kamen temeljac zdravstvenog sistema Srbije i da rezultati rada tog instituta to svake godine potvrđuju.
Kako je rekao, bez pomaka na planu populacione politike i prirodnog priraštaja ni ispravna voda u ruralnim područjima nam neće mnogo značiti.
“Briga za zdravlje naroda je temelj odgovorne državne politike. Svoj posao odgovorno i savesno radite. Ovo je izuzetno važna tema, a posebno danas kada je sve manje pijaće vode u svetu”, naveo je Lončar.
Ministar je dodao da je zato potreban pojačan rad na edukaciji stanovništva.
Bakterije u trećini vodovoda u seoskim sredinama
Analiza vode za piće u ruralnim područija Srbije pokazala je da su u 33 odsto uzoraka bile prisutne bakterije odnosno ešerihija koli, objavljeno je danas u Institutu Batut, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da će ti rezultati poslužiti za iznalaženje najboljih rešenja koja će popraviti kvalitet vode u srpskim selima.
Reč je o prvom istraživanju zdravstvene ispravnosti vode za piće i sanitrano-higijenskih uslova u tzv. malim vodovodnim sistemima i individualnim bunarima u Srbiji po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rečeno je na tradicionalnom naučno-stručnom skupu "Batutovi dani" sa temom "Zdravstvena ispravnost vode za piće u ruralnom području Republike Srbije".
Rezultati laboratorijskog ispitivanja vode za piće pomenutih vodovodnih objekata ukazuju na mikrobiološku kontaminaciju u 33 odsto ispitivanih uzoraka odnosno prisustvo bakterije ešerihije koli.
Kombinovana analiza rezultata prisustva bakterije ešerihije koli i sanitarnih rizika izdvojila je oko 30 odsto seoskih vodovoda i oko 40 odsto individualnih bunara u kategoriju vodnih objekata koji zahtevaju mere sanacije višeg i visokog prioriteta.
Lončar rekao da je taj projekat veoma značajan doprinos poboljšanju zdravlja naše nacije.
"Ministarstvo zdravlja sa mrežom institututa i zavoda za javno zdravlje, Svetskom zdravstvenom organizacijom i UNECE pružili su stručnu i finansijsku pomoć za analizu stanja u vodosnabdevanju u ruralnim sredinama u Srbiji, uključujući i zdravstvene ispravnosti i sanitarno-higijenske uslove vodosnabdevanja", naveo je Lončar.
On kaže da će na osnovu rezultata studije biti određene mere koje će poboljsati kvalitet vode, te da će u tomo smislu biti sačinjena lista prioroteta i polazna osnova za procenu troškova za sanacije seoskih vodovoda.
Lončar je istakao značaj ispravnosti pijaće vode sa apspekta zdravlja, dodajući kao važan momenat potrebu edikovanja stanovništva i podizanja svesti o tom pitanju.
kako je naveo, Srbija, ipak, ostvaruje brz napredak na tom planu, ilustrujući to podatkom da je Zajednički sekretarijat SZO i UNECE predložio da Srbija predsedava Biroom Prokola o vodi i zdravlju od 2017. do 2019. godine.
"Srbija tako pokazuje svoju predanost u dostizanju ciljev Agende za održvi razvoj do 2030. godine", naveo je Lončar.
V.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je da je studija o ispravnosti vode rađena u prethodnih godinu dana, a da su najčešći sanitarni rizici na vodnim objektima nastali zbog odsustva sanitarne zaštite.
Kao primer je navela neograđena i neobeležena izvorišta, izvore zagrađenja koji su u blizini izvorišta, poput nesanitarnih septičkih jama i stajnjaka, zatim odsustvo dezinfekcije vode za piće u 71 odsto ispitivanih seoskih vodovoda.
Provblem je često, dodala je, u nestručnom i neadekvatnom održavanju i upravljanju sistemima za snabvdevanje vodom.
Kroz istraživanje su identifikovani i kvantifikovani rizici koji mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost vode za piće iz vodnih objekata u ruralnim sredinama i samim tim i zdravlje korisnika, navela je Jovanović.
Direktorka Republičke direkcije za vode Nataša Milić, navodeći da je ta tema veoma značajna za sprovođenje Protokola o vodi i zdravlju, koji je Srbija ratifikovala 2013. godine, rekla je da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine poklanja veliku pažnju Strategiji za upravljanje vodama i planu upravljanja vodama za sliv reke Dunav u Srbiji.
Ona je dodala da je Ministarstvo poljoprivrede učestvovalo u donošenju Protokola za vodu.
Oliver Šmol iz Regionalne kancelarija SZO za Evropu kaže da je Srbija pokazala lidersku poziciju kroz rad na istraživanju o vodi u ruralnoj sredini.
"Ne znam nijednu zemlju koja nema problema u obezbeđivanju ispravne vode za piće u ruralnim sredinama. Srbija je uz vođstvo Batuta preuzlea vodeću ulogu da istraži šta su uzorci ovakvog stanja. Čestitam što je Srbija preuzela obavezu i vođstvo za kontrolu Prokola za vodu u naredne tri godine", rekao je Šmol, primetivši da je to prvi put da neka zemlja Jugoistočne Evrope preuzima vodeću ulogu za sprovođenje nekog protokola.
Izvor: Tanjug
ministar 
