26. January 2020

Tragični januar u Azerbejdžanu

Dvadesetog januara, pre 27 godina, u Azerbejdžanu su se odigrali tragični događaji koji su postali prekretnica u istoriji ove, za Srbiju, prijateljske zemlje.


Dana 20. januara 1990. godine, bez usaglašavanja sa rukovodstvom tada još uvek sovjetskog Azerbejdžana, to jest, u suprotnosti sa sovjetskim zakonodavstvom, na osnovu odluke Mihaila Gorbačova, u ovu zemlju uvedena je vojska SSSR koja je brojala više od 40 hiljada ljudi sa ciljem gušenja protesta civilnog stanovništva i samim tim spasavanja vlasti komunističke partije Azerbejdžan.


Činjenica je da su od 1980 – ih godina oružane jermenske bande koje su operisale u nagornokarabaškoj oblasti Azerbejdžana uz prećutni pristanak centralnih organa vlasti SSSR napadale nezaštićeno azerbejdžansko civilno stanovništvo sa ciljem njihovog potiskivanja iz regiona i pripajanje ove istorijske teritorije azerbejdžanske SSR jermenskoj SSR. Do tada je, praktično, već bio završen nasilni progon 250 000 Azerbejdžanaca sa teritorije jermenske SSR.


Na sve te radnje rukovodstvo SSSR nije reagovalo ozbiljno i pozvalo je azerbejdžansku vlast na "mir i razumevanje".
Prirodno je da je takva politika izazvala opštenarodno nezadovoljstvo u Azerbejdžanu i Azerbejdžanci su izašli na proteste protiv politike rukovodstva Sovjetskog Saveza radi zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Azerbejdžana.


U toku gušenja mirnog protesta stanovništva, 20. januara 1990. godine, sovjetske oružane formacije ubile su ukupno 131 osobu, ranile oko 800 ljudi, a nezakonito uhapsile 841 osobu. Vojnici su razorili i spalili 200 kuća i stanova, 80 automobila, uključujući i vozila hitne pomoći, uništena je državna i lična imovina.
Među ubijenima u Bakuu i drugim gradovima Republike nisu bili samo Azerbejdžanci, već  Rusi, Tatari, Jevreji, zaposleni u policiji i hitnoj pomoći, žene, starci i deca.
Vojnom operacijom rukovodili su ministar odbrane SSSR Dmitrij Jazov i ministar unutrašnjih poslova SSSR Vladimir Bakatin.


Bez obzira na to što se o događajima koji su se odigrali u drugim regionima SSSR, uključujući i one 1989. godine u Tbilisiju, 1991. u Rigi i Viljnusu, raspravljalo na nivou sovjetskog rukovodstva iako oni nisu bili toliko veliki i krvavi, tragedija u Azerbejdžanu svesno se izvrtala ili je bivala osuđena na zaborav. I, uopšte, zvanični predstavnici nekih zapadnih zemalja davali su izjave u kojima se situacija u Azerbejdžanu razmatrala kao unutrašnja stvar SSSR.
Dan posle krvave tragedije 20. januara 1990. godine u Bakuu, nacionalni lider azerbejdžanskog naroda Hejdar Alijev, koji je 1987. godine isključen iz vlasti Sovjetskog Saveza zbog predrasuda prema njemu, dao je izjavu predstavništvu Azerbejdžana u Moskvi. Zatražio je kaznu za organizatore i izvršioce zločina počinjenog protiv azerbejdžanskog naroda. Nekoliko godina kasnije, posle povratka Hejdara Alijeva na vlast u Azerbejdžanu, na njegovu inicijativu je Parlament Azerbejdžana 1994. godine dao političko – pravnu ocenu tragičnih događaja od 20. januara.


Posle 20. januara 1990. godine, Azerbejdžanci su izgubili nadu da će centralna vlast u Sovjetskom Savezu sprečiti agresivni separatizam i podelu Azerbejdžana. Javni nastupi ljudi uoči januarskih događaja transformisali su se posle 20. januara u narodnooslobodilački pokret. Tragični događaji od 20. januara bili su jasan signal da je već, faktički, savezna država prestala da postoji i da nema više sovjetskih naroda. To je bio upravo onaj trenutak kada su građani azerbejdžanske SSR shvatili neophodnost da tvore svoju sudbinu i da grade državnu nezavisnost.


Dvedesetog januara svake godine, stanovnici već nezavisnog Azerbejdžana odlaze u Aleju počasnih građana, smeštenu u jednom od najlepših kutaka Bakua, da odaju počast svojim stradalim sinovima i kćerima. Ovde su, zajedno sa Azerbejdžancima sahranjeni i predstavnici drugih nacionalnosti i veroispovesti – Rusi, Jevreji, itd. Svi su oni junaci koji su te noći hrabro  pali za slobodu, suverenitet i teritorijalni integritet otadžbine.

 

Dragana Lilić

Povezane teme

Dan žalosti u Azerbejdžanu... Pre tačno 29 godina, u noći između 19. i 20. januara 1990. godine, 20 minuta nakon ponoći, trupe iz drugih regiona SSSR-a, koje su brojale više od 20 hil...

Azerbejdžan se priseća masovnih civilnih žrtava u gradu Hodžali... Zbog stradanja nevinih stanovnika grada Hodžali, u noći između 25. i 26. februara 1992. godine, Azerbejdžan je proglasio 26. februar datumom od velike državne v...

Azerbejdžan danas obeležava 26. godišnjicu okupacije okruga Kalvačar... Danas Azerbejdžan obeležava 26. godišnjicu okupacije azerbejdžanskog okruga Kalvačar (Kalbajar). 2. aprila 1993. azerbejdžanski okrug Kalvačar okupira...

Obraćanje javnosti Zarife Alizade povodom izjave Sulejmana Ugljanina... Obraćanje Zarife Alizade, direktorke kulturnog centra Azerbejdžana u Beogradu, povodom izjave Sulejmana Ugljanina: „Ne znam, kada kažete predsednik, čiji ...

Azerbejdžan - primer dinamičnog rasta prirodnog priraštaja... U Republici Azerbejdžan desio se značajan događaj–broj stanovnika dostigao je 10 miliona. 6. aprila 2019. godine, u 03:30, rođen je10-milioniti stanovn...

septembar 14 2019

Strah nas čuva, fobije predstavljaju problem

Gotovo da ne postoji osoba koja nema neki strah, bilo da je reč o visini,…
maj 26 2017

Ljubav i tolerancija kao aksiom življenja i pisanja

Elvira Kujović donosi poeziju koja jednim svojim delom govori o okrenutosti sopstvenom biću, intimi, ljubavi,…
septembar 14 2019

Hronični umor zbog smene godišnjih doba

Smenu godišnjih doba mnogi neće osetiti samo po promeni temperature, već i po manjku energije.…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg

Međunarodni susreti pisaca u Beogradu

Uz "Dobrodošlicu Beograda piscima sveta" u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda danas su svečano otvoreni 53. Beogradski međunarodni susreti pisaca, koji su okupili 35 književnika iz 21 zemlje.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević