23. September 2019

Tragični januar u Azerbejdžanu

Dvadesetog januara, pre 27 godina, u Azerbejdžanu su se odigrali tragični događaji koji su postali prekretnica u istoriji ove, za Srbiju, prijateljske zemlje.


Dana 20. januara 1990. godine, bez usaglašavanja sa rukovodstvom tada još uvek sovjetskog Azerbejdžana, to jest, u suprotnosti sa sovjetskim zakonodavstvom, na osnovu odluke Mihaila Gorbačova, u ovu zemlju uvedena je vojska SSSR koja je brojala više od 40 hiljada ljudi sa ciljem gušenja protesta civilnog stanovništva i samim tim spasavanja vlasti komunističke partije Azerbejdžan.


Činjenica je da su od 1980 – ih godina oružane jermenske bande koje su operisale u nagornokarabaškoj oblasti Azerbejdžana uz prećutni pristanak centralnih organa vlasti SSSR napadale nezaštićeno azerbejdžansko civilno stanovništvo sa ciljem njihovog potiskivanja iz regiona i pripajanje ove istorijske teritorije azerbejdžanske SSR jermenskoj SSR. Do tada je, praktično, već bio završen nasilni progon 250 000 Azerbejdžanaca sa teritorije jermenske SSR.


Na sve te radnje rukovodstvo SSSR nije reagovalo ozbiljno i pozvalo je azerbejdžansku vlast na "mir i razumevanje".
Prirodno je da je takva politika izazvala opštenarodno nezadovoljstvo u Azerbejdžanu i Azerbejdžanci su izašli na proteste protiv politike rukovodstva Sovjetskog Saveza radi zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Azerbejdžana.


U toku gušenja mirnog protesta stanovništva, 20. januara 1990. godine, sovjetske oružane formacije ubile su ukupno 131 osobu, ranile oko 800 ljudi, a nezakonito uhapsile 841 osobu. Vojnici su razorili i spalili 200 kuća i stanova, 80 automobila, uključujući i vozila hitne pomoći, uništena je državna i lična imovina.
Među ubijenima u Bakuu i drugim gradovima Republike nisu bili samo Azerbejdžanci, već  Rusi, Tatari, Jevreji, zaposleni u policiji i hitnoj pomoći, žene, starci i deca.
Vojnom operacijom rukovodili su ministar odbrane SSSR Dmitrij Jazov i ministar unutrašnjih poslova SSSR Vladimir Bakatin.


Bez obzira na to što se o događajima koji su se odigrali u drugim regionima SSSR, uključujući i one 1989. godine u Tbilisiju, 1991. u Rigi i Viljnusu, raspravljalo na nivou sovjetskog rukovodstva iako oni nisu bili toliko veliki i krvavi, tragedija u Azerbejdžanu svesno se izvrtala ili je bivala osuđena na zaborav. I, uopšte, zvanični predstavnici nekih zapadnih zemalja davali su izjave u kojima se situacija u Azerbejdžanu razmatrala kao unutrašnja stvar SSSR.
Dan posle krvave tragedije 20. januara 1990. godine u Bakuu, nacionalni lider azerbejdžanskog naroda Hejdar Alijev, koji je 1987. godine isključen iz vlasti Sovjetskog Saveza zbog predrasuda prema njemu, dao je izjavu predstavništvu Azerbejdžana u Moskvi. Zatražio je kaznu za organizatore i izvršioce zločina počinjenog protiv azerbejdžanskog naroda. Nekoliko godina kasnije, posle povratka Hejdara Alijeva na vlast u Azerbejdžanu, na njegovu inicijativu je Parlament Azerbejdžana 1994. godine dao političko – pravnu ocenu tragičnih događaja od 20. januara.


Posle 20. januara 1990. godine, Azerbejdžanci su izgubili nadu da će centralna vlast u Sovjetskom Savezu sprečiti agresivni separatizam i podelu Azerbejdžana. Javni nastupi ljudi uoči januarskih događaja transformisali su se posle 20. januara u narodnooslobodilački pokret. Tragični događaji od 20. januara bili su jasan signal da je već, faktički, savezna država prestala da postoji i da nema više sovjetskih naroda. To je bio upravo onaj trenutak kada su građani azerbejdžanske SSR shvatili neophodnost da tvore svoju sudbinu i da grade državnu nezavisnost.


Dvedesetog januara svake godine, stanovnici već nezavisnog Azerbejdžana odlaze u Aleju počasnih građana, smeštenu u jednom od najlepših kutaka Bakua, da odaju počast svojim stradalim sinovima i kćerima. Ovde su, zajedno sa Azerbejdžancima sahranjeni i predstavnici drugih nacionalnosti i veroispovesti – Rusi, Jevreji, itd. Svi su oni junaci koji su te noći hrabro  pali za slobodu, suverenitet i teritorijalni integritet otadžbine.

 

Dragana Lilić

Povezane teme

Obraćanje javnosti Zarife Alizade povodom izjave Sulejmana Ugljanina... Obraćanje Zarife Alizade, direktorke kulturnog centra Azerbejdžana u Beogradu, povodom izjave Sulejmana Ugljanina: „Ne znam, kada kažete predsednik, čiji ...

Azerbejdžan - primer dinamičnog rasta prirodnog priraštaja... U Republici Azerbejdžan desio se značajan događaj–broj stanovnika dostigao je 10 miliona. 6. aprila 2019. godine, u 03:30, rođen je10-milioniti stanovn...

Dan žalosti u Azerbejdžanu... Pre tačno 29 godina, u noći između 19. i 20. januara 1990. godine, 20 minuta nakon ponoći, trupe iz drugih regiona SSSR-a, koje su brojale više od 20 hil...

Azerbejdžan danas obeležava 26. godišnjicu okupacije okruga Kalvačar... Danas Azerbejdžan obeležava 26. godišnjicu okupacije azerbejdžanskog okruga Kalvačar (Kalbajar). 2. aprila 1993. azerbejdžanski okrug Kalvačar okupira...

Roman srpskog pisca о svetoj Anastasiji preveden na azerbejdžanski jezik... Kultura je najpouzdaniji most između naroda i država. Rekla bih da je najistančanija ona politika koja je izražena jezikom kulture. Činjenica je da Srbija i ...

decembar 22 2016

Živeti svoju svrhu

Postoji urbana legenda koja kaže da negde tamo postoji zemlja u kojoj svi žive svoju…
septembar 27 2016

Novum i globalno pozorište, između komodifikacije i umetničke nužnosti

Međunarodna konferencija "Novum i globalno pozorište, između komodifikacije i umetničke nužnosti" počela je danas u…
oktobar 01 2016

Kako da brzo izlečite bolne afte

Afte su beele ranice u ustima koje mogu biti vrlo neprijatne i bolne, posebno ako…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg

Da li „zabrinutost“ znači „voleti“!?

Za mnoge ljude, briga je jedan od pokazatelja da mi vodimo računa o nekome.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević