24. January 2019

Nevenka Dolić Đukić Nevenka Dolić Đukić

Kad mlad staviš nešto u srce, to ne izlazi nikada

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Pesnikinja Nevenka Dolić Đukić, u sistemu svojih poetsko-proznih opservacija i lirskih reminiscencija, gotovo u svakom svom tekstu insistira na očovečenju situacije.

Ona je prvenstveno lirski pesnik. Njena pjesma «Al u duši nešto fali», rado je slušana na radiju Novi Zeland. Ova umna, snažna žena ima nežno žensko srce, koje se oseća u svakoj njenoj pesmi, kakvo imaju i njeni likovi u romanu Jesenji vihor. Roman je nastao iz grčevite potrebe da se na ispovedan način ispriča sudbina jedne velike porodice i prikaže seoska idila. Može se reći da je ova literarna namera u potpunosti uspela.


Nedavno ste u Novom Sadu promovisali roman Jesenji vihor posvećen Vašoj porodici. Zašto  baš Novi  Sad, nakon Vašeg rodnog grada Teslića, gde je u maju  održana prva promocija?

Novi Sad je moja druga adresa u bivšoj Jugoslaviji. Vec 20 godina posjedujem kuću u Novom Sadu i imam blisku rodbinu u tom lijepom gradu. Zavolila sam ga još kao dijevojčica, brat mi je studirao mašinstvo u Novom Sadu i upoznao me je sa ljepotom tog grada. A kad tako mlad staviš nešto u srce, to ostaje i ne izlazi nikad.


Koji su glavni razlozi za nastanak  romana koji je zasnovan na životnim događajima?

Htjela sam da otmem od zaborava interesantne događaje moje familije.

 

Glavni lik, uz Lenu koja pripoveda, jeste baka Petra,  prototip stamene srpske žene koja je  bila na visini svih životnih izazova. Kakve poruke čitaocu šaljete kroz priču o svojoj snažnoj baki?

Moja baka, kao što rekoh u romanu, je jedna umna, hrabra, dovitljiva žena sa sela, koja nije poklekla ni pred najvećim problemima.


Vaš deda Simeun,  takođe, ima važnu ulogu u romanu kojim se čuvaju sećanja na stara dobra ali i na teška ratna vremna. Kako ste Vi dočarali njegov odnos prema  supruzi, on, čini se, nije baš imao glavnu reč u kući, kako je u to vreme inače bio običaj?

Djeda Simeun je imao glavnu riječ koja se poštovala, bio je glava u kući. Baba Petra je bila snalažljivija, dovitljivija i dobar račundžija, imala je dobru memoriju, to je djed uvidio i prepustio joj sve gdje je bilo nešto za sabrat, oduzet, tj. računati.

Nevenka Đukić Dolić


U svoj potresni roman uneli ste opise običaja i porodičnih rituala, u čemu se ogleda njihova vrednost?

Da, opisala sam dosta narodnih običaja, perušanja, prela, svadbe, zborove, želila sam to sve da sačuvam.

 

Vi ste, zapravo, pesnikinja, objavili ste tri zbirke poezije a sada se okrećete prozi. Znači li to da napuštat epoeziju?

Pjesma, poezija u meni živi i ostaće dok ja živim. Dok je proza izazov i jedna široka lepeza koja mi daje prostor da iznesem i kažem sve kako vidim i osjećam.

 

Živite decenijama u Nemačkoj, kako možete opisati odnos Nemac a prema stranicima?

Odnos Nijemaca prema strancima je adekvatan, kako ko zasluži. I na jednoj i na drugoj strani ima dobrih, divnih ljudi.

 

Gde objavljujete poeziju, imate li u Nemačkoj priliku da promovišete svoje stvaralaštvo?

Mi u dijaspori smo povezani i družimo se po našim klubovima i udruženjima. Veoma često promovišemo naše knjige u Srpskom konzulatu.

 

Šta je ono što pripremate za naredni period?

Drugi roman "Balkanka" je u rukama lektora, treći roman je počet, uveliko se piše, nadam se da će do kraja 2018. godine biti završen.

 

Verujete li da je bilo predodređeno da postanet pisac?

IVO ANDRIC je rekao, "Budemo i prođemo a ne znamo šta smo mogli biti i postati".

 

Odlomak iz romana Jesenji vihor, Nevenke Dolić Đukić

"Baka je bila jako brza i vrijedna žena. U svojoj kući je
imala jednu veliku drvenu spravu koju su zvali tkalja, natra.
Sjećam se da je baka sejala lan, to je visoka i tanka jednogodišnja
biljka – evocirala je Lena zapise o bakinim ispovjestima
u dnevniku koji je ispisivala u trenucima osame da
bi sačuvala svako sećanje na svoju neumornu baku Petru, i
svoje bližnje.
Kada bi stabljike narasle dovoljno, sjekla bi ih dugo,
potom kiselila u vodi i onda ih sušila. Kada se osuše, onda bi
ih teškim drvetom trala tj. presala. Suhi dijelovi bi otpadali i
od toga bi dobijala laneno povesmo, kudelju. Stavljala bi je
na preslicu i po cijelu noć prela da bi isprela vlakno od čega
bi poslije na natri ( odnosno razboju kako se u drugim krajevima
zove) pravila, tkala tkanine. Od te tkanine bi krojila i
šila košulje ili haljine za sebe i kćerku i košulje i čakšire to
jest muške hlače za muža i svoje sinove. Sve što su oblačili
prešlo bi preko njenih ruku...
 „Jedino učemu sam mogla da nađem utjehu je rad!“
Brisala je suze koje su se utrkivale na njenom licu, kao
bistre kapi nakon kiše.
„Često sam noću izlazila pred kuću, stajala na ćupriji
i zurila u nebo protkano zvijezdama i molila Boga
da mi sačuva ovo četvoro djece, da ne ostanem bez
svog roda i poroda. Vraćala bih se ponovo u kuću, pa
ako nije kakav svetac, nastavila bih da tkam, predem ili
da pletem svojoj djeci čarape koje sam plela od ovčije
vune i tu vunu bih nekad u ljeto pripremila. To je, djeco,
težak posao."

Povezane teme

Imaginarni realizam... Angelina Petrović, romanopisac, rođena je 1966. godine u Dovlićima, u  Istočnom Sarajevu. Završila je Višu železničku školu u Beogr...

BABIĆ: Izgleda da je staromodno i zazorno pokazati pozitivno mišljenje prema svojoj zemlji... Milun Mića Babić, uspešan privrednik, književnik, otac, divan deda… Čovek za primer jednom rečju, neko ko unosi mir i ko nastoji da svet učini bol...

Poezija sećanja i žudnje za nedoživljenim... Poezija je odraz čovekovog suštastva i suštastva života uopšte. Reči su esencija našeg bića i najbliže nas određuju, iskazuju na&...

Dobitnik nagrade "Miroslav Dereta" književnica Branka Selaković... Nagrada „Miroslav Dereta” za 2016. godinu pripala je Branki Selaković, novinarki Prvog programa Radio Beograda, za roman "Glineni kralj", jednoglasn...

Ljubav je poetski izraz svega postojećeg... Jasna Sofija Kosanović, u ranom detinjstvu otkrila je moć pisane reči, naročito one koja po svojoj suštini jeste molitva puna ljubavi za sve duše ...

Pročitano 2303 puta Poslednji put izmenjeno septembar 14 2018
maj 21 2018

Da li „zabrinutost“ znači „voleti“!?

Za mnoge ljude, briga je jedan od pokazatelja da mi vodimo računa o nekome.
maj 16 2017

Poeziju pišem iz vrenja sopstvenog bića

Viktor Radun Teon (1965) je ovih dana, u Biblioteci  “Milutin Bojić „,  predstvio svoju novu…
oktobar 03 2016

Napitak bogat antioksidansima

Antioksidansi su hemikalije koje se prirodno nalaze u hrani.

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Kad su cvetale genetski modifikovane tikve

Ako je suditi po informacijama i statistikama koje nam se svakodnevno serviraju, u Srbiji sve raste: broj stranih investicija, broj radnih mesta, proizvodnja, izvoz, kreditni rejting, bruto domaći proizvod, nacionalni…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević